Uoči Dana rudara Srbije, predstavnici „Srbija Ziđin Koper“ posetili su (4. avgusta) porodicu Vojinović iz sela Luka. Njihova kuća nalazi se u podnožju planine Stol i u njoj žive tri generacije rudara. Deda Svetomir radni vek proveo je u RTB-u, pa se sa nostalgijom prisetio starih dana i zaključio da su uslovi rada i plate danas mnogo bolji. Unuk Bojan, najmlađi rudar u ovoj porodici, više od pet godina radi kao bagerista u rudniku „Novo Cerovo“, a sin Ljupče radi u flotaciji „Veliki Krivelj“ kao bravar.
Otac i sin svakodnevno do autobuske stanice najpre prepešače četiri kilometra, a onda još sat vremena putuju do posla. Bez obzira na to, Bojan voli svoj posao i kaže da je vrlo dinamičan. – Uslovi su dobri, kompletna oprema u rudniku je modernizovana, bager je komforan, pa mi nijedan radni zadatak ne pada teško – rekao nam je ovaj mladić.
Porodica Vojinović je lep primer rudarske tradicije i zajedništva, ali i nade da će mladi ostati da rade u svom rodnom kraju. Predstavnici kompanije su domaćinima uručili poklone i zahvalili im se za doprinos rudarskom pozivu koji se u njihovoj porodici duže od pola veka prenosi s kolena na koleno.
Narednog dana nadležni u HR-u i ESG sektoru posetili su još dve rudarske porodice – u Bučju i Boru. U domu Danijela Petrovića, koji već 15 godina vozi kamion na površinskom kopu „Veliki Krivelj“ i predstavnik je treće generacije rudara u porodici, razgovor je tekao u opuštenoj i prijatnoj atmosferi. Za trpezarijskim stolom sedeo je i Danijelov otac koji je u penziju otišao 2021. godine. Držao je u rukama stare fotografije i evocirao uspomene iz vremena kada je on radio.
– Ljubav prema velikim kamionima nasledio sam od oca, koji je ceo radni vek proveo radeći na njihovom održavanju. Ipak, za razliku od njega, ja nisam želeo da ih popravljam, već da ih vozim. Ranijih godina su uslovi na površinskom kopu bili znatno teži, a zaštitna oprema oskudna – danas to nije slučaj. Svakodnevno sa ocem razgovaram o poslu; od skoro je penzioner, ali mu posao i kolege nedostaju. Mislimo obojica da se ranijih godina bezbednosti nije pridavao veliki značaj, i da su se od dolaska kompanije mnoge stvari promenile na bolje. Radnici su bolje opremljeni, uslovi rada su unapređeni, a bezbednost je na najvišem nivou. Posao jeste zahtevan, ali mogu slobodno da kažem da je sada mnogo sigurniji – ispričao nam je Danijel.
Rukovodilac Kancelarije za ESG Long Huošeng istakao je da kompanija posetama rudarskim porodicama želi da izrazi zahvalnost najstarijim generacijama i pokaže im da nisu zaboravljeni.
– Zadovoljstvo je videti kako uživaju u zasluženoj penziji koju su stekli vrednim i napornim radom. Poseta porodicama rudara će postati lepa tradicija, u sklopu obeležavanja Dana rudara – najvećeg i za njih najvažnijeg praznika u godini. Verujemo da će buduće generacije nastaviti tamo gde su njihovi dedovi i očevi stali, čuvajući rudarsku čast i nasleđe – rekao je Long.
Dok mnogi misle da je rad u rudarsko-metalurškom kompleksu pretežno namenjen muškarcima, Slađana Spalović dokazuje suprotno. Ljubav prema metalurgiji nasledila je od dede i tate, a u TIR-u radi punih 37 godina.
– Zaposlena sam u Službi opštih poslova u Fabrici sumporne kiseline, a prve godine radnog staža zaradila sam u Livnici. Kada uporedim tadašnje uslove sa današnjim, razlika je ogromna. Pogoni su uređeni, modernizovani i sve je čisto i organizovano – ispričala nam je Slađana.
Najlepše od svega je što je njen sin nastavio porodičnu tradiciju – krenuo njenim stopama i 12 godina radi kao rukovodilac Službe BZNR-a u Energani.
U znak zahvalnosti porodicama koje decenijama grade temelje rudarske industrije, rukovodstvo majdanpečkog ogranka posetilo je (5. avgusta) porodicu Jovanović. Poseta upriličena povodom Dana rudara imala je poseban značaj jer je reč o porodici u kojoj čak tri generacije žena rade u rudarskoj industriji.
– Moj deda, otac i cela porodica sa očeve strane radili su u rudniku. I moja majka je radila u laboratoriji RBM-a, pa znam da je već tada bilo dosta žena u rudarskom kolektivu. Danas su i moja deca zaposlena u Rudniku bakra Majdanpek, ćerka radi u kompaniji „Đodžou“ – ispričala je sekretarica upravnika majdanpečkog kopa Mirjana Jovanović, kojoj je do penzije ostalo pet godina.
Rukovodilac ogranka RBM Hu Šaohua rekao je da i u Kini postoje rudnici sa sličnom tradicijom, gde su cele porodice, kroz dve ili tri generacije, učestvovale u izgradnji rudarske industrije.
– Vaša posvećenost, kao i činjenica da više generacija radi u rudniku, zaista su za poštovanje. Takve porodice su stub svakog rudnika i velika snaga jedne kompanije – kazao je Hu.
