Zaječar, 4.decembar – U Velikom Izvoru kod Zaječara promovisana je, krajem minule godine, druga knjiga sećanja legendarnog konjičkog generala Srpske vojske iz Velikog rata, Nikole Colovića, jedinog našeg vojskovođe koji je nosilac sedam odlikovanja narodnog heroja u ratnim vremenima. Prva knjiga je Colovićeva memoarska sećanja “Sa bojnih polja”. Drugu knjigu o čuvenom vojskovođi sa Timoka, rođenom Zaječarcu, poreklom Velikoizvorcu, priredili su Velibor Todorov i Jagim Januzi. Izdavač je Istorijski arhiv Timočke Krajine iz Zaječara uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja. Istovremeno je promovisan i dokumentarni film novinara Rada Stojčića “General Nikola Colović – vojskovođa sa Timoka”. Na promociji je govorio i istoričar Bora Dimitrijević.
Grad Zaječar je planirao da postavi i spomenik Coloviću na jednom od najlepših mesta u gradu.
Objavljujemo napis naslovljen “Colovićev Treći konjički puk preokrenuo je Cersku bitku” iz knjige Brane Filipovća “Timočka divizija – divizija smrti i vaskrsenja”.
Važnu, pa i prelomnu ulogu u bici na Ceru imao je Treći konjički puk 1. konjičke brigade – Konjičke divizije pod komandom neustrašivog Zaječarca, p. pukovnika Nikole Colovića. Sem što je zadobijen ogroman ratni plen, njegova borbena dejstva predmet su izučavanja ratne veštine na mnogim vojnim akademijama u svetu.
Divizija se u noći 14/15. avgusta, nakon naredbe komandanta Druge armije, generala Stepe Stepanovića, sastala u selu Vučevica (u blizini Vladimiraca) sa Šumadijskom divizijom raspoređenom oko Šapca. U 19 časova 15. avgusta stiže se u selo Matijevac, gde je u mestu Ravnjaci prenoćošte. Colović je već 16. avgusta ujutru u blizini Cera, preko Nakučana stiže u selo Volujac. Tu prihvata 2. eskadron Drinske divizije pod komandom kapetana Nikole Hristića.
Prvi okršaj desio se u selu Dvorište prema Šapcu – neprijatelj je zatečen iznenadnom vatrom. Nastalo je gonjenje u dva pravca. U paničnom strahu bežalo je 10.000 vojnika ostavljajući topove, kare, sanitetska vozila, municiju. Već je padao mrak kad su se Colovićevi konjanici zaustavili na vrhu šumovite Bobije. Rano, oko 3 sata, 17. avgusta,
iznanda je započela borba sa austrijskom konjicom. Neprijatelj je opet nateran u bežanje ostavljajući kod sela Petkovica poljsku kuhinju i brdo hrane. Do nogu je potučen elitni dragonski 14. konjički puk. Carska konjica se u neredu povlačila prema Prnjavoru i Drini. Brzo je u kraćim borbama zauzet Prnjavor, a jedan eskadron je nastavio gonjenje do Samurovića ade na Drini. U povrtaku, preko Lipolista, neprijatelj je u ataru sela Culjković,
na obroncima Cera, snažnom vatrom zasuo srpske konjanike sa svih strana. Naši su bili primorani da se sklone u šumu „Gaj”. I tačno u ponoć, dva po dva, sa isukanim sabljama, krenuli su u proboj. Neprijateljski vojnici bili su razmešteni u seoskim kućama ne sluteći šta se događa. Mislili su da povremeno zveketanje oružja dolazi od njihovih saboraca, nisu ni slutili da je moguće da neposredno pored njih prolazi srpska, Colovićeva konjica. Puk je u 4 sata ujutru stigao u selo Dobrić i pridružio se diviziji.
U dvodnevnim borbama zaplenjeno je 12 topova i mnogo ostalog naoružanja i materijala. Bilo je i gubitaka. Poginulo je sedam podoficira, 19 vojnika; ranjeno je: jedan oficir, 12 podoficira, 32 redova i pet je nestalih.
O čuvenoj bici na Ceru, pa i podvigu Nikole Colovića, najviše su, sedamdesetih godina, pisali poznati šabački istoričari Bogdan Sekendek i Milivoje Vasiljević u nedeljniku „Glas Podrinja”. Izvrstan poznavalac ratnih zbivanja iz tog doba, prevashodno iz 1914. i stradanja naroda u Mačvi i Podrinju i zlodela austrougarskih okupatora, bio je i šabački novinar Obrad Ković, otac našeg istoričara i autora dokumentarnih filmova o Velikom ratu u produkciji RTS-a, profesora Miloša Kovića. O bitkama na Gučevu i Ceru objavio je zapažene publikacije i istoričar Slobodan Ristanović iz Loznice. I mnogi drugi pisci i publicisti, kao i ostali stvaraoci, ostavili su vidan targ o tim danima, o tom neponovljivom vremenu smrti.
Poslednjih 11 godina Šapčani, svakog 16. do 20. avgusta, s ponosom „organizuju najveću rodoljubivu manifestaciju u Srbiji” u znak sećanja na slavne pretke sa cerskog pobedonosnog bojišta – „Cerski marš”. U maršu, dugom 35 kilometara, od centra Šapca do vrha Cera i spomenika u Tekerišu, maršira više hiljada i mladih i starih iz cele Srbije i Srbi iz dijaspore. Ispred spomenika cerskim junacima besedi se o veličanstvenoj bici uz obavezno spominjanje i timočkih junaka i posebno nezaboravnih Colovićevih konjanika.
