Kragujevac, 7.septembar – Stole iz Bora, Stole Anđelić, odavno proglašen najvećim, prvim fudbalskim navijačem na Balkanu, zaljubljenik u sarajevskog „Želju“, u svoj Bor, u bivšu fudbalsku reprezentaciju „Juge“, pre tri dana, ponovo je, na poziv sarajevskog prvoligaša, bio gost na pripremama i utakmici sa Radničkim u Kragujevcu. Sarajlije nisu zaboravile svog Počasnog člana, poslali su poziv da se, još jedanput, vide i prozbore po koju iskrenu, prijateljsku reč o sportu, i da Stole prisustvuje utkamici 4. septembra na stadionu „Čika Dača“. Nije odoleo prvi profi – navijač nekadašnje Jugoslavije, kako su ga nekada novinari nazvali, našao se među Sarajlijama, evocirao uspomene, podsetili se na prvoligaške mečeve u Boru pre više od pola veka, besedili o prohujalim godinama i decenijama.
–„Željo“ je danas šesti u Prvoj ligi BiH, ali kao da je i prvi – ista je ljubav prema fudbalu, ne jenjavaju ni stara drugarstva, ni sećanja na virtuozne igre „Štrausa sa Grbavice“, Ivice Osima i ekipe sjajnih igrača. Bio sam i na svečanom ručku, najviše se razgovaralo sa starim asovima, Kosorićem i Bekrićem. Začudo, pa za mene znaju i oni mlađi, ceo klub me dočekao i ispratio posle utakmice (1:1). Poznaju me i Šumadinci, ljude iz Radničkog najviše je zanimalo kako da postanem verni navijač „Želje“ do današnjih dana. Odgovorio sam: – Gledao sam fudbalskog maga, veličanstvenog Ivicu Osima u Boru kao dečak i od tad sam krenuo na svaku utakmicu „Željezničara“. Osim je i ljudska veličina, i danas verujem da mu nema ravna. U svakom pogledu… Potvrdili su Kragujevčani moje reči, nisu oklevali, poznaju fudbal u dušu…
Stole je najviše vremena proveo sa trenerom gostiju, slavnim golmanom jugoslovenske repreznetacije, Tomislavom Ivkovićem.
–Nisam mogao da ga ne podsetim na Svetsko prvenstvo u Italiji kada je Maradoni odbranio dva penala. Tihi i odmereni as, nije se hvalio. Rekao je mirnim glasom: – Mislim da je to bila čista slučajnost. – Ne, nije – dodao sam – za jedan penal i nekako, ali dve odbrane takvoj klasi fudbalera je – umetnost.
Stole je dobio hrpu poklona od članova uprave i igrača „Želje“. Posle utakmice odvezli su ga do „Starog hrasta“ na putovanje kući, u rodni Bor. Nisu dozvolili da to neko drugi učini. Jer, „Stole iz Bora“ je bio njihov gost, i najvatreniji navijač i tamo, u Sarajevu, eto, i ovde, u srcu Šumadije, u Srbiji.
U putničkoj torbi velikog navijača, ljubitelja fudbala sa mnogih svetskih stadiona, nalazila se „oznojena“ zastava, transparent „Željo“ – volimo te – Stole iz Bora“.
