U poslednjih nekoliko godina u Srbiji se procenjuje da oko 40.000 radnika zloupotrebljava pravo na bolovanje. Najčešći motivi za otvaranje „lažnih bolovanja“ uključuju rad na drugim, bolje plaćenim poslovima, kao i želja za predahom od trenutnog zaposlenja. Ovaj trend dovodi do značajnih gubitaka za kompanije, a poslodavci sve više pribegavaju zapošljavanju privatnih detektiva kako bi utvrdili stvarnu opravdanost odsustva sa posla.
Problemi sa „lažnim bolovanjima“ u praksi
Nebojša Atanacković, predstavnik Unije poslodavaca, ističe da je danas situacija znatno drugačija nego u prošlosti. „Navike da se tek tako ode na bolovanje, kako bi se završio neki lični posao ili odmorio, potiču iz vremena kada su kompanije imale više izvršilaca za određene poslove. Danas, poslodavci nemaju taj luksuz,“ objašnjava Atanacković. Sa manjim brojem zaposlenih, svaki neočekivani izostanak direktno utiče na produktivnost i izaziva probleme u radu, posebno za radnike koji ostaju na poslu.
Iako poslodavci imaju mogućnost da istraže opravdanost bolovanja, Atanacković ukazuje na složenost tog procesa. „To nije jednostavan postupak, jer zahteva angažovanje stručnjaka koji mogu utvrditi stvarne razloge odsustva.“
Sve veća uloga privatnih detektiva
Kako bi se izborili sa rastućim problemom lažnih bolovanja, poslodavci sve češće angažuju privatne detektive. Nikola Novak iz detektivske agencije kaže da je u poslednjih nekoliko godina zabeležen porast zahteva za ovakvim uslugama. „Dobijamo sve više zahteva od kompanija koje sumnjaju da njihovi radnici zloupotrebljavaju bolovanje. Slučajevi su raznovrsni, od onih koji bolovanje koriste za rad na drugom poslu, do onih koji putuju na odmore dok su navodno bolesni,“ navodi Novak.
Privatni detektivi, međutim, imaju jasno definisane okvire delovanja. Pukovnik policije Nataša Ignjatović ističe da detektivi moraju biti registrovani i licencirani, kao i da ne smeju kršiti zakon u svom radu. „Privatni detektivi ne mogu upadati u privatne prostore ili narušavati pravo na privatnost. Njihova uloga je da prate aktivnosti radnika na javnim mestima i prikupljaju informacije u skladu sa zakonom,“ naglašava Ignjatović.
Posledice za poslodavce i radnike
Pored finansijskih gubitaka, koje lažna bolovanja nanose kompanijama, Atanacković podvlači da je uticaj vidljiv i u samom procesu proizvodnje. Nedostatak radnika često dovodi do usporavanja ili zastoja u radu, što utiče na sve zaposlene, ali i na kvalitet poslovanja. Sa druge strane, radnici koji zloupotrebljavaju bolovanje rizikuju gubitak posla i narušavanje profesionalnog ugleda.
RTS
