Zaječar, 16. decembar – U velikom selu Rgotina kod Zaječara postoje dve prodavnice jednog vlasnika i dva ugostiteljska objekta i – ništa više. Kioska za novine nema odavno, mada su nekada, osamdesetih godina, bila dva prodajna mesta za štampu i cigarete. Ovih dana, i često ranije, dokmalo – nema novina. Svi dnevni listovi diolazili su u obe prodavnice, sada, već desetak dana, sva roba dođe, ali štampe nema.
Živorad Milosavljević ima 86 godina i kaže da je to bruka da selo udaljeno osam, devet kilometara od Zaječera nema novine. Štampa je dolazila, kaže on, i kad je ratno stanje bilo, i dok su sankcije trajale. Bili su nekada kiosci “Borbe” i “Politike”, pa privatne radnje, ali da nema štampe, to se nije događalo. I nije samo ovaj detalj toliko bitan, ali je zanimljiv i poučan.
Milosavljević zato razmišlja da ne ide na sledeće glasanje ma ko ga ubeđivao.
– Naučio sam da pročitam “Novosti“, to mi je jedina razonoda. Ne čujem dobro TV, a mogu da čitam i bez naočara i to mi je olakšanje. Ne, neću glasati ni za koga – ljutito zbori starac.
Meštani su nezadovoljni i na gradsko rukovodstvo u Zaječaru koje je dopustilo da selo propada. Dom kulture, iako ogromno zdanje, prepušten je zubu vremene. Niti se održava, niti služi nameni, Previše je i seoskih uličica i sokaka lošeg, jedva prohodnog puta.
A nezaboravimo, Rgotina je dala prvog socijalističkog mislioca, Svetozara Markovića i na stotine istaknutih kulturnih i javnih radnika, intelektualaca i industrijalaca. Neki su stručnjaci i predavači na najprestižnijem univerzitetima u Njujorku, Vašingtonu, na Novom Zelenadu, u Australiji i Kanadi. Selo je u oslobodilačkim ratovima imalo najistaknutije vojskovođe i oficire, poput braće Lazića u Velikom ratu. A između dva svetska rata važilo je za jedno od najnaprednijih u celoj tadašnjoij državi. Od 1905. pa sve do prošle vlasti i bespotrebne prodaje strancima, rudnik “Srbokvarc” je pomagao i razvijeo ceo ovaj kraj. Danas je rudnik zatvoren, nema ni nekdašnje zadruge koja je komasirala 400 hektara plodnog zemljišta i koje sada drugi obrađuje, nestali su i zanati, pa i najuzornija domaćinsta.
– E, da su samo novine problem, lako bi bilo. Odlaze mladi, ostaju starci, 200 kuća je napušteno, broj stanovnika je prepolovljen – nevoljno odgovara 93-godišnji Aleksandar Kojić podsećajući da je samo taj podatak dovoljan i da se vidi kako je danas i kako će biti sutra.
