Bor, 4. novembar – Skupština grada Bora, uprkos inicijativama pojedinih odbornika nije stavljala na dnevni red probleme, u prvom redu obližnjih sela, nastalih rudarskim aktivnostima, ni, koliko sećanja drže, geološka istraživanja i otvaranja rudnih ležišta na svom području. Konkretnih razgovora nije bilo, niti će ih, kako stvari stoje, uskoro biti. Odbornici po dnevnom redu čak ne debatuju ni o preseljenju celog jednog sela – Krivelja iako je to istorijsko i egzistencijalno pitanje za više stotina domaćinstava. Proširenje rudarskih kopova, otvaranje novih ležišta, radovi u metalurgiji i ostali bitni poslovi, koji najdirektnije utiču na životnu sredinu i grada i okoline, kao da nisu predmet interesovanja lokalnog najvišeg doma. Predstavnike naroda, tako ispada, ne zanimaju najvitalniji, životni interesi, što ne može, ni u kom slučaju, da se prihvati, niti podrži. Pogotovu ako se to u ostalim, neuporedivo manjim sredinama, uveliko radi i primenjuje.
Opština Rekovac, na današenjem zasedanju, raspravlja o predlogu izmene i dopune Prostornog plana kako bi bila obustavljena i sprečena sva buduća istraživanja i eventuelna eksploatacija litijuma. Političari nisu mogli da ignorišu peticiju građana i incijative GG “Neko brine za Levač”. Iako su još 2017. godine odobrena prva istraživanja, do nedavno nije se znalo za takvu odluku vrha vlasti. Građani su sprečili geološke radove i stvorili uslove da se lokalni parlement ozbiljno pozabavi tim gorućim pitanjem.
Da se ne zaboravi. Odbornik Dragan Marković je za 30. septembar ove godine zvanično zatražio da se dopuni dnevni red već zakazane sednice Skupštine grada kako bi odbornici raspravljali o problemima građana iz mesnih zajednica u Slatini, Brestovcu i Oštrelju. Glavna tema je trebalo da bude vezana za nesporazume nastale ekspoloatacijom mineralnih sirovina u njihovom ataru. U međuvremenu zakonom je proglašen javni interes kao kod otvaranja rudnika Čukaru Peki. Građani, iako suočeni sa mukom i nevoljom, ne znaju šta je, ni kakv je to, za njih, javni iteres. Ispostavilo se da je takav interes uglavnom vezan za investicije u rudarstvu i energetici. A reč je i o selima Krivelj, Brestovac, Metovnica, o naselju Brezonik, pa i Zlotu iz čijih izvorišta se napaja i grad i industrija u Boru.
Ovde se, smatraju u ugroženim selima, najviše vidi interes investitora. Zato smo pitali odbornika Markovića, s obzirom da je više puta podnosio predloge za dopune dnevnog reda o istim ili sličnim temama, kako on suštinski gleda na ovu problematiku?
– Misliio sam da se moji predlozi odbijaju ili izgovaraju zbog toga što sam opozicioni odbornik. Jer, takvo ponašanje postalo je praksa. Ne, ovde je aposlutno reč o nedostatku domaćinskog razmišljanja i lokal patriotizma. I ogromno prisustvo udvorničkog ponašanja prema partijskim šefovima u Beogradu, nije za potcenjivanje. A Bor nije ni Rekovac, pa ni Loznica – kaže Marković.
Kako se čulo na jednoj od poslednjih skupštinskih sednica, JKP Vodovod je, negde letos, za pretakanje vode iz jednog od zlotskih izvorišta u Borsko jezero naplatio 13 miliona dinara od Ziđina, naknadno je sačinjen i sporazum za izdašnije korišćenje izvorišta u Donjoj Beloj Reci za potrebe krečane u Zagrađu. Opština Boljevac je dala saglasnost da se na Zlotskoj reci gradi mini elektrana. Šta reći, sem da je svaki komenatr izlišan. U lokalnoj vlasti takve postupke pravdaju zakonskim rešenjima, i da su oni praktično nemoćni. I tu se cela priča, kako-tako, završava.
A ne bi trebalo da se građani zaobilaze, Rekovac to upravo danas pokazuje. Bez obzira što postoje i elementi značajnog interesa i za pogođena mesta masovnim rudarenjem.
I još nešto bitno. U Boru, pa i Beogradu, zvaničnici aktuelne vlasti bezbroj puta su proklamovali strateško opredeljenje: ekologija pre ekonomije. Jer, sem vlasničkih prava, ekološki udari i posledice po prirodne resurse su glavni kamen spoticanja.
Jer, nije ni malo nevažno – kako će naša sela, reke, pa i gradovi izgledati za nekoliko ili 20, 30 i više godina. U Boru i okolini, već danas je poznato, nećemo ličiti na sebe. Nestaće, i to je znano, jednog dana i celih rudnika. Posle njih, rudnika, ostaje gola pustoš. To, nažalost, već možemo da vidimo i u Boru i Majdapeku.
