Saopštenje Narodnog pokreta Srbije u Boru objavljujemo u celini
Godinama vlast SNS i SPS optužuje opoziciju da je krivac za situaciju sa izdavanjem dozvola stranim korporacijama iz oblasti rudarstva i da oni ne mogu sprečiti te firme da otkopavaju rudno blago Srbije.
Istina je potpuno drugačija i zahvaljujući obimnoj pisanoj i video dokumentaciji (usvojeni zakoni od strane vlasti posle 2012. godine, izjavama i postupcima predstavnika vlasti) može se reći da je Vučićeva vlast produžena ruka stranih firmi koje žele da od Srbije naprave rudarsku koloniju.
Pre desetak godina je nekadašnji kanadski ambasador u Srbiji Roman Vaščuk na okruglom stolu u Žagubici pod nazivom “Rudarstvo-ekonomski potencijal” govorio o rudarstvu kao ekonomskom potencijalu Srbije i na neki način usmeravao vlast u Srbiji šta i kako treba da radi zbog bolje saradnje Srbije i Kanade u oblasti rudarstva i za dobrobit stranih „investitora“. Tada su izrečene zamerke na stari Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji sprečava strane investitore da ulažu u rudarstvo i dati konkretni predlozi…
Postoji prilog TV Bor o tome i to je svojevrsni pokazatelj koji dokumentuje – pokazuje i dokazuje da opozicija nije i ne može biti strani plaćenik. Možda vlast jeste?! Dešavanja nakon 2014. godine daju puno razloga za nezadovoljstvo građana.
Vlast je bez stida, iz samo njima poznatih razloga, promenila mnoge zakone (Zakon o eksproprijaciji, Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima i dr.) da bi izašli u susret stranim “investitorima” i time nanela nenadoknadivu štetu Srbiji i budućim generacijama.
Nakon promene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima Kanađani su lepo unovčili istraživanja u Čukaru Peki prodajući to Kinezima.
Žagubica i Crni vrh takođe danas „beru“ plodove nakaradne politike ove, aktuelne vlasti.
Treba napomenuti da je i nekadašnji ministar rudarstva i metalurgije Aleksandar Antić 2015. godine pre donošenja zakona istakao da je stranim kompanijama Srbija veoma atraktivno mesto u oblasti rudarstva, pri čemu su istočna Srbija (Borski basen) i zapadna Srbija (Loznica) najinteresantniji. Danas smo svedoci da nije slagao. Prilog TV Bor iz tog perioda to lepo dokumentuje.
Danas je Srbija za mnoge „investitore“ postala obećana zemlja. Dobili su rudno blago uz mala ulaganja, plaćaju mizernu rudnu rentu, radnicima ne moraju isplaćivati velike plate i mogu da se šire koliko hoće. Za njih je kroz zakon izmišljen i javni interes za rudarenje. Javni interes za stranu kompaniju. Imaju mogućnost da kupe poljoprivredno zemljište i automatski ga prevedu u svoje građevinsko zemljište. Takođe, mogu dovesti na hiljade svojih radnika.
Srbiji će ostati mali prihod od rudne rente, jalovišta i selidba naroda iz sela i grada.
Imajući u vidu da predstavnici vlasti, kako republičke tako i lokalne, pričaju bajke o rudarstvu, građani bi trebalo da znaju da je ukupni prihod od rudne rente u 2023. godini bio ukupno 140 miliona evra, što pokazuje da priča o rudarstvu kao velikoj razvojnoj šansi Srbije „ne pije vodu“.
O negativnim posledicama može se naširoko pričati. To govore akademici SANU kao i međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine, Dušan Vasiljević.
Lažna je priča o zelenom rudarenju. Tamo gde su jalovišta nema više privređivanja. Posle rudarskih aktivnosti, zemlja i vodotokovi ostaju vek – vekova zatrovani. To bar ne treba dokazivati, dovoljni su primeri borskih jalovišta ili Borske reke, Kriveljske reke, spremnih za uništenje borskih sela Krivelj, Oštrelj, Slatina, pa i gardskih područja Brezonik i Sever…
Ova vlast kao da ne vidi oblake prašine sa jalovišta u Boru i ne oseća zatrovani vazduh u gradu i okolini. Zato takvoj vlasti, razumljivo je, i ne treba da se veruje!
