Saopštenje Narodnog pokreta Srbije – Bor objavljujemo u celini sa manjim intervencijama
Kompanija Zijin, za potrebe Rudnika “Čukaru Peki” (zbog obezbeđivanja 1500 metara kubnih vode na sat (416 l/s)), planira izgradnju vodozahvata od milion metara kubnih na Crnom Timoku nizvodno od ulivanja Brestovačke reke. Planira se i dovođenje dodatne količine vode sa postojećeg vodosistema “Bogovina”, vode koja će služiti kao rezerva u sušnom periodu. Ceo poduhvat predviđa dva čelična cevovoda od nove crpne stanice planirane neposredno uz postojeću pumpnu stanicu “Selište” pa sve do crpne stanice na planiranom vodozahvatu.
Za potrebe Zijina, IAUS (Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije) već uveliko prikuplja podatke, bez ikakvih odluka koje moraju biti donete od strane lokalnih samouprava sa teritorije Timočke krajine. Pošto se infrastrukturni projekat vodovoda odnosi na teritoriju dve lokalne zajednice – Bor i Boljevac, zakon kaže da se za takve projekte radi prostorni plan posebne namene, a ne urbanistički plan.
Da bi započela svaka aktivnost, pa i prikupljanje podataka, potrebne su odluke o izradi plana i strateške procene uticaja na životnu sredinu.
Pre izrade prostornog ili urbanističkog plana potrebna je odluka skupštine lokalne zajednice u kojoj se definišu cilj, obim zahvaćenog prostora, sadržaj i dr.
Takva odluka ne postoji i zato je sve ovo što su započeli nezakonito!
Prostornim planovima Bora i Boljevca i regionalnim planom nije predviđeno zahvatanje vode iz Crnog Timoka, već samo iz izvorišta Mrljiš, i to za vodosnabdevanje građana, a ne industrije. Prostornim planom posebne namene rudnika „Čukaru Peki“ nije predviđena izgradnja akumulacije od milion kubika vode i vodozahvat na Crnom Timoku.
Zakonom o vodama nije dozvoljeno korišćenje pijaće vode za potrebe rudarstva (član 72):
„Podzemne vode sa kvalitetom pogodnim za piće i vode sa javnih izvora koriste se samo za snabdevanje vodom stanovništva, sanitarno-higijenske potrebe, napajanje stoke, za potrebe industrije koja zahteva visokokvalitetnu vodu (prehrambena, farmaceutska i drugo) i potrebe malih proizvođača.“
Protok Crnog Timoka u letnjem periodu u poslednje dve godine je izuzetno niskog vodostaja. Tako je minimalni protok kod Gamzigrada 2023. godine iznosio 759 l/s, i ovim vodozahvatom bi proticaj Timoka prema Zaječaru bio više nego prepolovljen, pogotovo u sušnim mesecima!
Zašto lokalna vlast ćuti? Verovatno zato što je ona puki izvršilac zahteva republičke vlasti koja se odriče interesa građana i ovog dela Srbije zarad stranih interesa.
Novo veliko nalazište “Malka Golaja” blizu Gamzigradske Banje promoviše vlast u Srbiji, iako će biti u 100% stranom vlasništvu. Opasnost od nestanka termalnih voda u banji i uništavanja Timoka je velika. Ne treba da čudi izgled banje u koju se ništa ne ulaže.
