Saopštenje Vlaške narodne strranke u Boru objavljujemo u celinii
Poštovani prijatelji,
Svedoci smo jedne orkestrirane kampanje koja se, u poslednje vreme, vodi protiv mene lično i Vlaške narodne stranke. Ta kampanja naročito je uzela maha nakon naše nedavne posete Briselu, gde smo ukazali na probleme sa kojima se suočava naša zajednica zbog nekontrolisanog rudarenja kompanije Ziđin.
Osim lokalnih čelnika i funkcionera vladajuće SNS, u ovu kampanju na društvenim mrežama uključili su se i pojedini opskurni likovi kojima se, sve do sada, nisam želeo baviti.
Na nagovor i insistiranje brojnih članova i simpatizera partije koju predvodim, kao i prijatelja i poznanika, odlučio sam da se oglasim i ukažem makar delimično na svu apsurdnost optužbi koje mi se poslednjih dana neosnovano pripisuju.
U istom trenutku kada me je čelnik naše opštine, gospodin Milikić, optužio za navodni „pokušaj rumunizacije“, pojavljuju se teorije da, ni manje ni više, kao „lažni opozicionar“ radim upravo za tu istu SNS. Svako ko me iole poznaje zna da sam gospodina Milikića zbog sličnih kleveta tužio jednom i taj spor dobio.
Utoliko je apsurdnija teza da između mene i gospodina Mikija Janoševića „ne postoji nikakva suštinska razlika“. Jer da je tako, onda bih, baš kao i gospodin Janošević, bio deo vladajuće većine. I ne samo to, verovatno bih već dogurao i do funkcije državnog sekretara ili ministra, poput predstavnika nekih drugih nacionalnih zajednica u Srbiji, kao što su Hrvati ili Bošnjaci.
Takođe podsećam da sam, za razliku od gospodina Janoševića, koji je više puta menjao stranačke dresove, od prvog dana svog političkog angažmana bio i ostao član jedne jedine stranke: Vlaške narodne stranke.
Podsetiću i na činjenicu da sam, u vreme dok je stranka koju predvodim bila deo vladajuće većine u lokalnoj upravi borske opštine, glasao protiv budžeta — jer sam smatrao da nije u interesu građana.
Spočitava mi se i saradnja sa političkom organizacijom AUR iz Rumunije, koju pojedinci olako etiketiraju kao „fašističku“. Kao „dokaz“ iznose se besmislene tvrdnje da se AUR zalaže za ukidanje političkih prava mađarske zajednice u Rumuniji. Da je to tačno, AUR bi, u skladu sa Ustavom i zakonima Rumunije, momentalno bio zabranjen. Ne treba zaboraviti ni sledeće: AUR ima svoje poslanike u Evropskom parlamentu. Organizacija koja bi zaista imala fašističku orijentaciju nikada ne bi mogla proći evropske standarde, procedure i bezbednosne provere, niti bi joj bilo omogućeno političko delovanje u institucijama Evropske unije. Sam taj podatak u potpunosti demantuje etikete koje im se olako i zlonamerno pripisuju. Rumunija je članica Evropske unije, i svaki vid ekstremizma tog tipa izazvao bi najžešću reakciju zvaničnog Brisela.
Još apsurdniji je pokušaj da se ova organizacija etiketira kao „pedofilska“, uz pokušaje da se njeni lideri povežu sa navodnim zlodelima nad maloletnim licem. Pojedinci čak pokušavaju da povuku paralelu sa aferom u Jagodini i optužbama protiv sada pokojnog Dragana Markovića Palme.
Postavljam jasno pitanje:
Da li iko ozbiljan može poverovati da bi se u zemlji u kojoj je tužiteljka Laura Koveši neumorno i beskompromisno procesuirala visoke političke funkcionere — jedna takva afera mogla zataškati? Mnogo je verovatnije da se ovi napadi na AUR i njenog lidera Đorđa Simeona dovode u vezu sa njihovim decidnim zalaganjem da Srbija ispuni obaveze preuzete Protokolom potpisanim u Briselu 1. marta 2012. godine.
Želim posebno da naglasim sledeće: kao lekar, mogao sam da svoju profesionalnu karijeru nastavim bilo gde u inostranstvu. Umesto lagodnog života i višestruko većih primanja, izabrao sam da ostanem u Boru i svoj život posvetim unapređenju prava zajednice kojoj pripadam.
Ovo obraćanje završiću rečima velikog Marka Tvena: „Nikada se ne raspravljaj sa glupim ljudima — spustiće te na njihov nivo i pobediti na iskustvo.“
Ne nameravam da svoje vreme ubuduće trošim na opskurne likove koje, ni do sada, niko nije sprečavao da se politički organizuju i urade nešto korisno za zajednicu.
