Bor, 4. mart – Danas su izvesniji nasrtaji na seču šuma na Crnom vrhu, otvaranje rudnika i vetroparkova, toplane na sečku, nego juče, nego samo pre godinu, dve. Od bujne i teškom mukom pošumljene, istorijske i strateške za državu planine, ogromni su izgledi, ostaće – goleti i po koji proplanak prekriven rastinjem i retkim stablima. Masovnom sečom promeniće se i ceo ambijent, izmeniće se bogati svet faune i flore, presahnuće izvorišta, zatrovaće se reke i potoci, biće ugroženi slivovi Mlave i Peka, nestaće “zelene, zelene trave doma mog”. Hoće li uopšte biti turizma, lova, nedirnute prirode, zimske idile…? Jer, kanadski Dandi, bliski saradnik čuvenog Rio Tinta, i dalje istražuje i sprema se da otvori rudnik zlata. Firma “Crni vrh rower” sa sedištem u Žagubici počinje gradnju puteva do vetroparka na tromeđi tri opštine, najvažnija dokumentacija za gradnju toplane na sečku u Boru već je obezbeđena (drvo za ogrev koristiće se i sa Crnog vrha), divlja seča i preprodaja je odavno poznata pojava.
Budući vetropark, udaljen od Bora 30, od Žagubice 12 kilometara, treba da ima do 40 stubova vetroenergeneta i trebaće mu blizu 3000 hektara čistog prostora. Projekat treba da košta najmanje 100 miliona evra, s napomenom da je reč o najboljoj lokaciji u Srbiji (merenja vetra započeta su još 2013.). IST medija je 24. novembra 2020. objavila da je 50 posto vlasnik firme “Crni vrh rower” Nikola Petrović, jedan od bivših glavnih direktora EPS -a i kum predsednika, što i ne mora da bude loše.
Do sada su pronađena tri rudna ležišta na Crnom vrhu sa ukupno 72 tone zlata. Odmaklo se u pripremama za otvaranje rudnika zlata Potaj čuka – Tisnica za koji je potrebno da se ukloni 300 hektara šuma i izgradi jaloviše od sedam megatona. U procesu proizvodnje koristiće se cijanid, opasan po Mlavu i Pek i ceo taj kraj do Dunava (Žagubica, Majdanpek). U prošloj, 2021. godini doguralo se do 14.000 metara bušenja. Ukoliko se zna da geološka istraživanja na ovoj planini datiraju još iz vremena bivše SFRJ, 1959. do 1966. godine i da je pronađeno rudno blago vredno 20 milijardi dolara, te da se pola veka kasnije, ovih godina, pojavljuje kanadski Dandi i nastavlja prekopavanja, onda ništa nije tako naivno i nepoznato. Jedino se procene rudnog bogatstva uvećavaju na 30 milijardi dolara.
Godine 1996. počinje gradnja Hajat naselja na najvišem vrhu ( 1043. metara n.v.). Seče se 14 hektara šume za 51.000 kvadrata graditeljskog prostora, ali je ceo projekat, sa posebnim vodosnabdevanjem, strujom i grejanjem, pešačkim stazama, lovnim zahvatima, zauzeo oko 500 hektara. Uloženo je 65 miliona dolara. Nije vredelo, ceo kompeks, do polovine podignut, napušten je 2000. godine i od tada uspšeno propada. Danas taj krajolik tužno i ružno izgleda, načeo je najlepše predele legendarne planine na kojoj je početkom 1945. organizovana prva naša savezna omladinska radna akcija. Isečeno je, po najsurovijoj zimi, i posebno izgrađenom prugom do Bora, otpremljeno u beogradske bolnice pune ranjenika, škole i stanove, dovoljno drva da se preživi, da se hiljade ljudi ne smrzne. Taj poduhvat jedne herojske mladosti sa Crnog vrha nikad ne bi smeo da se zaboravi. Ista ta omladina, planinari Bora, 1952. nadomestili su raniju neminovnu seču – zasadili su 20.000, a godinu kasnije još 8000 sadnica crnog bora, bukve hrasta. Uglavnom crnog bora po kome planina dobija ime.
I tako, dok su jedni pošumljavali i čuvali blagodeti prirode – drugi, eto nesreće, otvaraju rudnike i spremaju otrovni cijanid, podižu toplane na “furunu” (sečku) spremajući uslove za masovniju seču stoletnih i mlađih stabala, počinje gradnja vetroparka u atarima Bora, Krivelj – 761, Majdanpeka, Vlaole – 400 i Žagubice, Laznica – čak 1829 hektara (podaci od pre dve godine).
Ostaju i ski staze sa žičarama, spomenik akcijašima, planinarski dom iz 1952., nedovršena Hajatova zdanja, meteorološka stanica, dalekovodi, prelepe kuće za odmor, česme zdrave vode, bela stada i pojate. Postoji tu još blagodeti i imetka, sve do cvetnih livada, kanjona, pećina, vodopada, ponornica. Sve je to prepušteno stradanju, nasrtaju čoveka, rođačkim vezama, takozvanim investitorima iz belog sveta. I podnožje prelepe planine – Borsko jezero sa okolinom više nije što je nekad bilo – cvet turizma, niti su glavni objekti u našim rukama. Da li će izdržati sve veću proizvodnju bakra i ostati nalik povećoj baruštini, i to je valiko i izuzetno važno pitanje? Plaćemo li preskupo danak prekomernom rudarenju? Sekire sa Crnog vrha, lakše nego ikad, mogu da postanu i mač sa dve oštrice.
Da se ne zamaramo još nekim slikovitim detaljima. Crna sudbina se nadvila nad Crnim Vrhom i okolinom. Preko Mlave i Peka sve do Dunava i, kakve li simbolike, i posredično još jednog istinskog crnog bisera – do Crnog mora. Odosmo li, odosamo zaista daleko, predaleko.
