Bor, 3. februar – Ne znam koliko je realno pisati o bilo kakvoj vrsti turizma u Boru. U gradu koji je poznat po rudarenju, bakru, zlatu, zaganjenju vazduha, devastiranoj životnoj sredini i da svaki osmi stanovnik Bora ima karcinom.
Takođe, Gradska uprava u Boru ne ulaže u razvoj turizma i kreiranju turističkih ponuda vezanim za prirodne lepote grada Bora, već svojim delovanjem kreira sistem koji će te prirodne lepote devastirati.
Možda je još nerealnije pisati o razvoju biciklističkog saobraćaja u Boru jer Gradska uprava odbija da unapredi položaj biciklista u Boru i u svojoj istoriji nikad nije odvojila sredstva za razvoj biciklizma.
Iako je grad Bor jedini u regionu koji ima GIS platformu za planiranje biciklističkog saobraćaja „Bici Bor(www.bicibor.rs)“, Gradska uprava je odbila da to podrži.
Sada se postavlja pitanje zašto ovo pišem i čemu uopšte ovaj tekst.
Pored svega lošeg, što je gore navedeno, Bor ima predivnu okolinu, prirodne lepote i kulturno nasleđe koje svakako treba posetiti. Tu su planina Stol, Crni vrh, Dubašnica, Veliki Krš, Lazarev kanjon, Zlotka pećina, Borsko jezero i Brestovačka banja.
Pored prirodnih lepota tu se nalaze kulturno istorijski spomenici koje treba posetiti, kao što su Konak Kneza Miloša Obrenovića, Knežev dvorac dinastije Karađorđrvić, tursko kupatilo-Hamam, arheološki lokalitet Manastirište, park na otvorenom Rudarsko-metalurške opreme itd.
Sa prirodnim lepotama grada Bora možete se upoznati preko aplikacije ”Virtuelna razglednica Bora” koju je napravio Muzej rudarstva i metalurgije u Boru.
Na razglednici su predstavljeni kulturno-turističkih i prirodni resursi grada Bora.
I sad konačno dolazimo do teme iz naslova teksta. Cikloturizam je novi način za razumevanje niza ekonomskih aktivnosti koje uključuju bicikl. Tu se susreću biznis, ekonomija, privreda, turizam, zdravlje, sport i rekreacija.
Biciklizam je jedan od najbrže rastućih vidova rekreacije i turizma. Procenjuje se da 48 miliona ljudi rekreativno vozi bicikle godišnje, što doprinosi privredi od 96,7 milijardi dolara godišnje (2017, Outdoor Industry Association)[1]. Biciklizam takođe doprinosi boljem zdravlju zajednice, manjoj gužvi i zdravijoj životnoj sredini.
Cikloturizam je jedan od primarnih načina na koji zajednice mogu iskoristiti mogućnosti održivog ekonomskog razvoja.
Cikloturizam je po prirodi multidisciplinaran. To znači uključivanje ne samo zagovornika biciklizma, već i širokog spektra preduzeća i institucija koja se bave kreiranjem turističkog i kulturnog identiteta regiona (lokalne samouprave, privredne komore, turističke agencije i organizacije, marketinške agencije, seoska domaćinstva itd.).
Cikloturizam omogućava ljudima da imaju koristi iako oni sami možda nisu biciklisti, a sa uspesima dolazi i veća empatija i podrška biciklizmu.
Putovanja biciklom su posebno korisna za ruralne zajednice. Cikloturisti obično traže seoske puteve sa slabim saobraćajem koji su van urbanih mesta. Putuju sporije, što rezultira dužim boravcima u regionu, kao i većom potrošnjom za usluge koje taj region može da im pruži. Pojedine studije sprovedene u razvijenim zemljama pokazuju da cikloturisti troše 40% više u poređenju sa prosečnim motorizovanim turistom.
Cikloturizam bi mogao da postane ključan turistički proizvod naše zemlje. Postojanje sistemskih ulaganja i objedinjenih usluga ove vrste ne predstavlja veliku investiciju, a na duže staze mogu da daju dobre rezultate. Posebno ako uzmemo u obzir podatak da za dobre usluge cikloturisti u proseku troše 50 EUR na dan.
Cikloturizam je vrsta turističke aktivnosti koju svaki region u Srbiji može da neguje i promoviše u skladu sa svojim kapacitetima i potrebama.
Ceo tekst pročitajte na portalu Sigurne staze.
