Bor, 15. jun – Današnja sednica Skupštine grada Bora, prva u novom sazivu, donela je i novinu – trajala je ceo bogovetni dan, od devet ujutru do 17, 20 sati popodne sa jadnom, 15 – minutnom pauzom.
Snažnija opozicija doprinela je plodonosnijoj diskusiji o najvažnijim tačkama dnevnog reda, što se može smatrati dodatnim kvalitetom u radu lokalnog parlamenta.
Usvojen je završni račun budžeta za 2021. godinu s napomenom da je u tri rebalansa dolazilo do uvećanja koje se nastavlja i u ovoj godini, što će omogućiti da se lakše prebrode dugovanja i gubici, pre svega u javnom sektoru.
I ovog puta najviše se spominjala Toplana koja je u ogromnim gubicima i pred neophodnim subvencijama i kreditima. Odbornici su dali saglasnost da se Stambeno preduzeće zaduži za još jedan kredit od 380 miliona dinara za nabavku uglja kako bi se, naglašeno je, spremno dočekala predstojeća grejna sezona. Gradonačelnik i njegov zamenik ubeđeni su da će se, i na taj način, izbeći poskupljenje grejanja.
Dr Predrag Balašević smatra da uvećanje budžeta ne zavisi od aktuelne vlasti i naročito od gradonačelnika nego od plaćanja dadžbina za eksploatacije mineralnih sirovina. Nažalost, podsetio je Balašević, najveći deo tog novca otići će na pokrivanje lošeg poslovanja u javnom sektoru, a sve manje za kapitalne investicije.
Iako je Program za podršku poljoprivredi usvojen većinom glasova, opozicioni odobrnici su istakli da ni veća izdvajanja od ovogodišnjih 45 miliona dinara neće znatnije uticati na brži razvoj ove oblasti – jer su pojedina sela ugrožena ekspanzijom rudarenja i nezdravom životnom sredinom.
– Ne verujem da će nova strategija urbanog razvoja grada Bora biti sporovedena, jer i dosadašnja dokumenta nisu dala odgovarajuće rezultate. Kako računati na održivi razvoj kad se ne znaju granice rudarenja i kad se planira masovna seča šuma? Kako će Bor sa svojim selima izgledati za deset ili 20 godina ako se nastavi sa neplanskim širenjem rudnika? U strategiji razvoja grada od 2011. do 2021. godine stajalo je, na primer, da će se posebna pažnja posvetiti gradnji mini elektrana ili da će se nastaviti i proširiti Industrijska zona. Ili, kako unaprediti život u selima ako se borimo za njihov opstanak i spas? Pitanje je da li će neka sela uopšte opstati – podsetio je Dragan Marković.
Javljajući se više puta za reč, gradonačelnik Milikić je rekao da je Toplana istorijski problem i da se subvencije izdvajaju gotovo dve decenije. Posebno je zanimljiv dug od 500 miliona koji je u ovoj firmi napravljen od 2008. do 2010. godine.
Odbornici su naglasili da se i pozicija i opozicija slažu da je javni sektor u gradu na kolenima. U Toplani se godinama ništa ne menja, sem što je minus sve veći i niko za to ne odgovara.
Dosta rasprava vodilo se i o gubitku u Komunalnom preduzeću “3.oktobar”. Čula su se mišljenja da se u ovom kolektivu radi sve lošije i da “sve miriše na stvaranje terena za još jedno javno – privatno partnerstvo”.
Polemisalo se i o predlogu da se nadokandi povećanje cene goriva “Bortravelu” shodno ugovoru o 15 – godišnjoj saradnji, kao i izveštaju lokalnog Pravobranilaštva.
Posebno se debatlovalo o predlogu za gradnju još jednog vetroparka na potezu Gornjana, Stola, Bučja, Tople i Bele Reke koji bi se prostirao na 450 hektara.
