Beograd, 14. februar – Skupština Srbije usvojila je prošle nedelje set novih izbornih zakona – Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o izboru predsednika Republike i Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti.
Nakon njihovog usvajanja, aprilski predsednički, parlamentarni i beogradski izbori biće sprovedeni u potpuno novom pravnom okviru.
Promene koje su unete u već postojeće zakone nastale su kao rezultat dogovora u okviru dva koloseka međustranačkog dijaloga koji su vođeni tokom 2021. godine. Ovim promenama, kao i onim iz 2020. godine, urađena je izborna mini reforma, jer je usvojeno više promena nego za prethodnih 20 godina, kažu u Cesidu koji je uradio i analizu sva četiri zakona.
Srbija jedna izborna jedinica
Novi zakoni zadržavaju ključne principe izbornog sistema koji su važili do sada: Srbija ostaje jedna izborna jedinica u kojoj se glasa za liste, uz cenzus od 3% i prirodni prag za nacionalne manjine, a mandati se raspodeljuju D’Ontovom formulom.
Tri stepena odlučivanja
Zakoni ipak uvode i važne promene, najpre u funkcionisanju izborne administracije i načinu zaštite izbornih prava. Tako se uvodi novi organ za sprovođenje republičkih izbora – lokalne izborne komisije, koje zamenjuju dosadašnja radna tela, pa zaštita izbornog prava postaje trostepena: tri organa odlučuju o zahtevima za poništavanje izbora – lokalna izborna komisija, RIK i Upravni sud.
Produženi su i rokovi za prigovore i zahteve na 72 sata. Pravo na prigovore omogućeno je i biračima i to u tri slučaja: kada je nezakonito sprečen da glasa, kada mu je narušena tajnost glasa i kada mu je narušena sloboda izbora.
Manje potpisa i mehanizam „izazova“
Smanjen je i broj potpisa koje stranka ili koalicija nacionalnih manjina podnosi pri predaji izborne liste na republičkim izborima – na 5.000.
Uvodi se i mehanizam „izazova“, po kom stranke koje su osvojile više od 2% glasova mogu zahtevati proveru izbornih materijala.
Što se tiče lokalnh izbora, broj potpisa za liste je u skaldu sa brojem glasača na lokalu. Konačno, zakoni propisuju jasne mehanizme ostvarivanja javnosti i transparentnosti rada organa za sprovođenje izbora.
Pod teškim greškama se eksplicitno podrazumevaju situacije u kojima je nesumnjivo došlo do manipulacije sa brojem listića ili kada je nemoguće utvrditi rezultate tako da se svi brojevi slažu.
Poništavanje glasanja
U četiri situacije izborna komisija automatski poništava glasanje: ako je broj listića u kutiji veći od broja birača koji su izašli na izbore; ako je birački odbor omogućio da glasa lice koje nije upisano u birački spisak; ako u kutiji nema kontrolnog lista ili ako on nije potpisan, kao i u slučaju da je zbir neupotrebljenih i upotrebljenih listića veći od broja listića koje je primio odbor.
Raspodela mandata
Zakon o lokalnim izborima propisuje da će se listi koja je prešla cenzus, a po načinu raspodele mandata nije dobila mandat, dodeliti mandat na račun izborne liste koja je prva iznad nje, a ima više od jednog mandata.
Zakon o izboru narodnih poslanika propisuje trostepenu zaštitu izbornih prava. Birač kome je uskraćeno pravo glasa ili ugrožena sloboda i tajnost glasa, ima pravo da uloži zahtev za poništavanje glasanjana lokalnoj izbornoj komisiji, koja će odlučivati o zahtevu.
Prigovor na to rešenje o zahtevu birač će potom moći da izjavi RIK-u, a žalbe na rešenje RIK-a idu na Upravni sud. Rokovi jre 72 sata, umesto dosadašnja 24.
Interesantno je da će za aprilske izbore, stalni sastav organa za sprovođenje izbora biće uvećan. Stalni sastav RIK biće uvećan za još šest članova i zamenika koje će imenovati RIK na predlog predsednika Skupštine. Tako će biti proširene i lokalne komisije.
Donacije, jemstvo i više novca
Što se tiče Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, on je prema analizi Cesida zadržao ključne principe i intencije važećeg zakona iz 2011. godine: mogućnost finansiranja iz javnih i privatnih izvora i bez ograničenja ukupnih rashoda u kampanji, polaganje jemstva, izveštavanje, kontrola od strane Agencije za sprečavanje korupcije, samostalni monitoring kampanje od strane ovog tela i mogućnost prekršajnih i krivičnih sankcija.
Zakon izlazi u susret važnim preporukama međunarodnih posmatrača i smanjuje maksimalna davanja na godišnjem nivou od strane fizičkih i pravnih lica i uvodi preliminarno izveštavanje.
Promenjena je raspodela podele novca iz javnih izvora za kampanju, pa će se pre kampanje u jednakim iznosima podeliti 40% umesto 20% što pogoduje manjim političkim akterima. Istovremeno je došlo do promena na nivou predsedničkih izbora gde se deo koji se deli pre kampanje u jednakim iznosima smanjuje sa 50% na 40%, premda to nije bila intencija na međustranačkom dijalogu.
Kako se koriste sredstva
Iako je deo javnosti to tražio, zakon nije ukinuo mogućnost da se sredstva iz redovnog rada koriste i u kampanji, niti je ograničio ukupne rashode. CeSID smatra da je trebalo definisati zabranjene aktivnosti političkih subjekata u kampanji kako bi se sprečio pritisak na birače, sprovođenjem humanitarnih ili medicinskih aktivnosti, na primer.
Takođe, CeSID napominje da će uspešna i transparentna kontrola zavisiti i od podzakonskih akata, posebno u delu strukture troškova i kontrole oglašavanja.
Zakon omogućava finansiranje i iz javnih i privatnih izvora za koje ne postoji limit u ukupnim iznosima, ali postoje ograničenja za davanja fizičkih i pravnih lica tokom jedne godine, a ona se dupliraju u izbornoj godini.
Regulativa predviđa i izborno jemstvo, kontrolu grupa građana, a ne samo stranaka, zabranjene izvore finansiranja, vođenje evidencije, finansijsko izveštavanje i sankcije – prekršajne i krivične.
Agencija za sprečavanje korupcije ima zakonsko pravo da vrši paralelni monitoring finansiranja kampanje što je jedno od naprednih rešenja, a čiji efekti nisu do sada viđeni u meri u kojoj bi trebalo, kaže Cesid.
Novina u finansiranju je da se subjekti mogu zaduživati isključivo kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Srbiji, koje su pod nadzorom NBS. Maksimalna visina zajmova, na godišnjem nivou, može iznositi do 25% sredstava koje se obezbeđuju iz javnih izvora za finansiranje redovnog rada ili troškove kampanje, s rokom otplate najduže do tri godine.
Članarina do 3.000 dinara
Zakon je ograničio maksimalnu godišnju članarinu do 3.000 dinara. Zakon smanjuje maksimalne vrednosti davanja i to u značajnoj meri, posebno kada je reč o davanjima pravnih lica. Sada je propisano da je maksimalna vrednost koje fizičko lice može dati najviše 10 prosečnih mesečnih zarada, odnosno za pravna lica najviše 30. U godini u kojoj se održavaju izbori ova maksimalna vrednost može da se duplira.
Krupna novina je raspodela budžetskih para koja se sada dele u proporciji 40% pre izbora, odnosno 60% posle izbora, na osnovu osvojenih mandata i procenata.
Ako se izbori održavaju u dva izborna kruga, recimo predsednički, drugi deo para od 60% raspoređuje se predlagačima kandidata koji učestvuju u drugom krugu, srazmerno broju glasova koje su osvojili u drugom krugu.
Predviđeno je i polaganje izbornog jemstva, u čemu nema promena u odnosu na prethodne zakone.
Izveštaji o izveštavanju
Došlo je do značajnih promena u delu izveštavanja. Uvodi se obavezan sadržaj Godišnjeg izveštaja o finansiranju političkog subjekta koji će biti uporediv sa izveštajem o troškovima kampanje.
Najveća novina je obaveza da politički subjekt mora da podnese preliminarni izveštaj o troškovima kampanje do sedam dana pre dana glasanja uz zadržavanje obaveze konačnog izveštaja o troškovima u roku od 30 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Izvor: Republika
