Iako je danas, u 21. veku vodovod dostupan i u zabačenim, gorštačkim krajevima, mnoga domaćinstva u selima imaju svoj izvor vode, svoj bunar. Ta, bunarska voda, često je zagađena, pa je neophodno da se pročisti i dezinfikuje. Nataloži se pesak, sitniji kamen, mulj, naročito posle obilnih kiša i poplava. Zato se pribegava crpljenju vode i otpada uz pomoć pumpi, ali se i ručno silazi do dna, do dubine deset i više metara.
Na našoj fotografije snimljenoj u selu Dubočane kod zaječarskog Salaša koristi se sušni period i nedostatak vode, tako da se bunari lakše i kvalitetnije čiste. Taj težak posao uglavnom se obavlja na stari način – potrebna je kofa sa kanapom i drvena sprava za lakše izvlačenje otpada. Ljudi koji silaze i pročišćavaju bunar izloženi su riziku i moraju da rade obazrivo i vešto jer može da dođe do gušenja radnika i odronjavanja. U Dubočanu, kažu meštani, nema problema, bunare čiste iskusni i vešti, oni kojima je taj „zanat“ odavno poznat.
I u tom kraju, kao i u većem delu Srbije, pogotovu na istoku, niko neće da se odrekne bunara u svom dvorištu, mada se vodovod godinama izdašno koristi. I to je dobro, posebno kada se zna da je, na primer zaječarski vodosistem, ovog leta imao neretke zastoje.
