Boranin Stole Anđelić, najpoznatiji fudbalski navijač Balkana i 60 godina veran sarajevskom Željezničaru, proslavio je ovih dana četiri decenije otkako je popularni „Željo“ harajući Evropom stigao do polufinala UEF-a kupa. Stole je tada odlazio na najpoznatije evropske stadione da bodri ljubimce sa Grbavice diveći se majstorijama Šabanadžovića, Nikića, Komšića, Čilića, Čapljića, Škrbe, Baždarevića. Bio je i na polufinalnoj utakmici sa mađarskim Videotonom.
– Bio je to napet susret dve izvanredne ekipe gde je tim Ivice Osima dominirao. Dva minuta pre kraja, kod rezultata 2:0 za domaće, Mađari su postigli gol i otišli u finale. Tamo ih je, umesto momaka sa Grbavice, dočekao madridski Real, koji je potom i osvojio evro kup. A bilo je sve spremno da se „Željo“ nađe u finalu. Zdravko Čolić je trebalo da peva celu noć (Čolić je u omladinski danima bio golman ovog kluba), na stadion je doneto 500 boca viskija, očekivala se neviđena euforija Sarajlija. Nažalost, ljubimci sa Miljacke nisu prošli zbog tog gola u završnici meča. Taj događaj je upamćen i po žrtvama, pet navijača domaćina pokosio je infarkt – seća se Anđelić.
Stole je u Sarajevo putovao vozom zahvaljujući železničkom preduzeću koje je velikom navijaču iz Srbije i grada bakra poklonilo karte za prevoz na utakmice „Želje“ širom tadašnje Jugoslavije. Nedavno mu je iz istog grada, od uprave Željezničara, stigao novi poklon: dres kluba izdat povodom četrdesetogodišnjice od čuvenog evropskog polufinala.
– Evo, to je taj dres, uspomena na jedno divno sportsko vreme, pa i na našu voljenu Jugu. Hvala ljudima sa Grbavice što su se setili, što me ne zaboravljaju. I danas na TV gledam svaku njihovu utakmicu, ljubav je to. Jer, nezaboravni su i „Željo“ i veličanstveni, genijalni Ivica Osim. U srcu mi je i moj fudbalski Bor koji je svojevremeno delio čuvene megdane i sa sarajevskim „železničarima“ na zelenom tepihu „kraj pirita“ – završava svoju, još jednu i neponovljivu fudbalsku priču, Stole iz Bora.
