Ovo je (tužna) slika u selima u okolini Zaječara, pa i cele Timočke Krajine. Korov je obuhvatio ne samo prozore i krov, nego i celu kuću. Može se ovaj detalj susresti od Stare planine do Dunava i Rtnja, pa i nadalje — gde god, u gotovo svakom selu je isto ili slično.
Neka staroplaninska sela su već godinama totalno prazna, bez ijedne žive duše. Država preduzima neke mere, daje seljacima subvencije, pokušava da zadrži mlade, organizuje razne akcije, ali selo je sve starije i — praznije. Istina je to od koje je nemoguće pobeći, koju niko ne može da sakrije ili zaobiđe. Neophodne su korenite promene — koje i kakve, to jedino može struka (nikako politika) da rešava. U nas je, kao i ranije, i danas politika ispred struke, pa nije ni čudno što smo, iako „zemlja seljaka na brdovitom Balkanu“, zanemarili selo i poljoprivredu. Vreme je, izgleda, da se trgnemo i da se, više nego, recimo, rudarstvu, posvetimo selu i njivi. Da hranu obilato izvozimo, a ne da uvozimo. Kad već imamo uslove — nedvosmisleno su naši najbolji poznavaoci ovih prilika.
