Evropski standard predviđa da na svakih hiljadu stanovnika dolazi jedan profesionalni vatrogasac. Međutim, u Srbiji, jedan vatrogasac-spasilac pokriva čak 1.865 stanovnika, što je daleko ispod ovog standarda. Situacija se delimično poboljšava uključivanjem pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih društava, ali je Srbija i dalje ispod proseka Evrope, stoji u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI).
Revizija koja je obuhvatila period od 2019. do kraja 2023. godine ukazuje na ozbiljne izazove u sistemu protivpožarne zaštite. U tom periodu zabeleženo je ukupno 119.609 požara, što čini 77% svih vanrednih događaja. Požari su odneli 484 života, dok je 1.770 osoba povređeno, a 1.655 spaseno.
Prosečna starost vozila vatrogasno-spasilačkih jedinica u Srbiji je 27 godina, dok polovina objekata u kojima rade vatrogasci nije prilagođena njihovim potrebama. Nedostatak moderne opreme i adekvatnih uslova značajno utiče na efikasnost reagovanja u kriznim situacijama.
„Najbolja zaštita od požara je prevencija i planiranje,“ navode revizori. Uprkos tome, u Srbiji nije uspostavljen strateško-planski okvir za protivpožarnu zaštitu. Strategija zaštite od požara još nije izrađena, dok je Strategija smanjenja rizika od katastrofa tek u fazi izrade. Na sva tri nivoa vlasti uglavnom nedostaju propisani planovi za zaštitu od požara i smanjenje rizika od katastrofa.
Revizori takođe ističu da trenutni način finansiranja, posebno na lokalnom nivou, nije dovoljan niti efikasan. Uvođenje jasnih preventivnih planova i budžetske transparentnosti moglo bi značajno unaprediti stanje.
Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova ima 27 organizacionih jedinica, ali mnoge od njih nisu u skladu sa propisima. Vatrogasno-spasilačke brigade i bataljoni često imaju manje pripadnika nego što je predviđeno pravilnicima. Takođe, pet lokalnih samouprava u Srbiji još uvek nema formirane vatrogasno-spasilačke jedinice.
„Broj vatrogasaca mora biti prilagođen broju stanovnika, teritoriji i broju intervencija,“ upozoravaju revizori, naglašavajući i problem neujednačene teritorijalne raspodele vatrogasaca.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, svaki dinar uložen u preventivne mere protiv požara vraća se osmostruko. Srbija, međutim, zaostaje u ovom aspektu, a nedostatak sistemskih rešenja dodatno otežava borbu protiv požara.
Izveštaj DRI zaključuje da je unapređenje sistema protivpožarne zaštite moguće kroz bolje planiranje, veću ulaganja u opremu i objekte, kao i kroz povećanje broja vatrogasaca i njihovu bolju raspodelu na terenu.
