Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Cveti, praznik koji se uvek obeležava u poslednju nedelju pred Vaskrs, šeste nedelje Časnog posta. Reč je o jednom od najlepših i najradosnijih hrišćanskih praznika, kojim se obeležava svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, kada ga je narod dočekao kao mesiju i spasitelja.
Prema jevanđeljima, narod je bio uzbuđen vestima da dolazi onaj koji je vaskrsao Lazara. Isus Hristos, jašući na magarcu kao znak smirenosti, ušao je u grad, praćen svojim učenicima i vernicima. Mnoštvo okupljenih ljudi dočekalo ga je s oduševljenjem, bacajući pred njega haljine, cveće i palmine grančice, pevajući: „Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!“
Praznik Cveti uveden je u liturgijski kalendar krajem IV veka i ostao je do danas snažan simbol Hristove mesijanske uloge i uvertira u stradanja koja slede u Stradalnoj sedmici, pred Vaskrs.
U srpskom narodu, palmine grančice su simbolički zamenjene mladim vrbovim granama, koje se unose u crkve i domove. Vrbove grančice, koje se na ovaj dan osvećuju u hramovima, simbol su života, obnove i pobede nad smrću.
Cveti su takođe jedan od dva dana tokom Velikog posta kada je vernicima dozvoljeno da jedu ribu, što dodatno ističe radost praznika.
Pored verskog značaja, Cveti imaju i posebno mesto u istoriji Srbije. Na ovaj dan, 1815. godine, knez Miloš Obrenović podigao je narod u Drugi srpski ustanak protiv Osmanskog carstva. Tog dana, ispred crkve u Takovu, narod je položio zakletvu na borbu za slobodu, čime su Cveti dobili i snažnu nacionalnu simboliku.
