Izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije koje između ostalog predviđaju pravo preče kupovine zlata dobijenog eksploatacijom, pripremom i preradom mineralnih sirovina u Srbiji, otvorile su ponovo pitanje koliko se još “žutog metala” krije u domaćim i svetskim rudnicima. Stručnjaci veruju da će ova izmena zakona osigurati da “zlato ostane kod kuće” i da je to još jedan pokazatelj važnosti zlatnih rezervi za nacionalnu ekonomiju, sigurnost od inflacije i poverenje u državu.
Samo u proteklih desetak godina, NBS je kupila oko 30 tona zlata, a osim prioriteta da otkupi eksploatisanu rudu iz srpskih nalazišta, Centralna banka je ovlašćena i da kupuje i prodaje zlato u inostranstvu.
Prema rečima profesora dr Radeta Jelenkovića sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, u odnosu na svoju površinu i broj stanovnika, Srbija ima značajne količine zlata, dovoljne za višedecenijsku eksploataciju. Ne treba da čudi podatak da ove godine dvostruko više firmi, preko 30, vrši primenjena geološka istraživanja zlata i pratećih metala na teritoriji Srbije.
– Procenjuje se da se količine mineralnih resursa zlata u Srbiji kreću u rasponu od 625 do više od 750 tona. U ležištima bakra u eksploataciji više je oko 350 tona – kaže profesor Jelenković.
On dodaje da se značajne količine zlata eksploatišu u ležištima bakra na prostoru istočne Srbije, a da su najveća među njima su Majdanpek i Bor, kao i novopronađeno ležište svetskih razmera Čukaru Peki.
– Njima pripada i niz drugih, manjih ležišta bakra i zlata: Valja Strž, Dumitru potok, Čoka Marin, a nalazi se i u ležištu bakra Kiseljak kod Medveđe, ležištima bakra Stanča, Tolišnica u zapadnoj Srbiji, olova i cinka Lece i drugim. U tim sredinama je moguć pronalazak i drugih ležišta zlata.
Kako objašnjava, za razliku od mineralnih resursa, rudne rezerve zlata su procenjene količine zlata za koje je dokazana tehnička efikasnost i ekonomska efektivnost, ali ne ekološka prihvatljivost eksploatacije.
Smatra se da je od ukupne količine mineralnih resursa zlata u ležištima bakra Srbije trenutno moguće eksploatisati oko 215 tona zlata, odnosno da je upravo to količina rudnih rezervi zlata.
Pod zemljom još 50.000 tona zlata
Kada je o svetskoj eksploataciji reč, Drago Matović, ekonomski analitičar „Tavex zlato&srebro“ kaže da trenutna godišnja proizvodnja zlata iznosi 3.600 tona, što znači da bismo za oko 15 godina iskopali svo zlato koje postoji u svetu.
Kako kaže, najveći proizvođači zlata su Kina (378 tona godišnje), Rusija (321 tona godišnje), Australija (293 tona godišnje), Kanada (192 tona godišnje) i Amerika (166 tona godišnje).
– Procenjuje se da je na planeti ostalo još 50.000 tona zlata koje nije iskopano, prema podacima Američkog geološkog zavoda. Do sada, kao čovečanstvo, smo iskopali oko 210.000 tona zlata, što znači da nije još mnogo ostalo za eksploataciju. Pozitivna stvar je to što je zlato gotovo neuništivo, što znači da svaki gram može da se reciklira i ponovo iskoristi – objašnjava Matović i dodaje da je u RTB Boru od 20. veka do danas iskopano oko 160 tona zlata, a da je preostalo oko 215 tona zlata u ležištima bakra koja su pristupačna za eksploataciju.
– Prosečno trajanje jednog rudnika zlata je 10 do 30 godina, u zavisnosti od pristupačnosti rude i brzine eksploatacije, tako da mogli bismo da očekujemo da proizvodnja traje do 30 godina – navodi Matović.
Kurir
