Zaječar, 30. avgust – Mnogi su se uznemarili vešću da je kupac bivšeg „Srbokvarca“ iz Rgotine, firma Jugo Kaolin postavila tablu na ulazu u prostor jezera u tom mestu na kojoj piše da se zabranjuje kupanje i da vlasnik ne snosi odgovornost za bilo koje i kakve evantualne posledice. Mediji su ovu informaciju odmah objavili, pa je tako, ruku na srce, cela priča dobrim delom ispolitizovana. Javili su se ekološki i opozicioni aktivisti i, kako se moglo očekivati, osudili potez Jugo Kaolina koji je naknadno informisao da je to bila njihova zakonska dužnost i da nikad i nikome nisu zabranjivali kupanje.
Šta je ostalo nedorečeno? Najpre, zašto o svemu tome aktuelna vlast nije prozvana ili, još bolje, što se niko od nadlaženih u Gradu Zaječaru nije pojavio i bliže objasnio ne samo o čemu je reč u konkretnom slučaju, nego o celokupnoj problematici vezanoj za jezero i selo Rgotina. Ne bi smetalo ni da se koja pametna čula i o, po nekima, volšebnoj prodaji imovine nekadašnjeg „Srbokvarca“, rudnika osnovanog daleke 1905. godine koji je upošljavao i do 600 radnika i bio okosnica razvoja i sela, pa i šireg područja. Bio je najveći rudnik kvarcnog peska u bivšoj Jugoslaviji i vrlo značajan za tadašnju staklarsku, keramičarsku i industriju kristala. Vredan je doprinos imao i u našoj farmaceutskoj i vojnoj industriji. Bivša vlast je najpre prodala rudnik Bugarima, a potom ga, 2004. godine, iz stečaja kupuje firma Jugo Kaolin, osnovana samo godinu ranije. Jugo Kaolin brzo napreduje i od 2013. posluje u sistemu nemačkog Quarzwerke Gruppe, vodećeg evropskog proizvođača kvarcnog peska i industrijskih minerala. Kako piše na sajtu Jugo Kaolina, firma je privatizovana i u svom sastavu ima Kopove na Ubu, Belorečki peščar i Srbokvarc.
Jugo Kaolin se sve vreme korektno ponašao i prema jezeru i svima koji su bili u bilo kakvom dodiru sa ovom jedinstvenom ekološkom oazom. Kako se, pitanje je, ponaša lokalna zajednica, koliko brine i o selu i jezeru koje je, zahvaljujući prirodi, nastalo 1978. godine nadiranjem vode iz starog, napuštenog kopa. Štaviše, u neposrednoj blizini je još jedno jezero, ali nepristupačnije i manje istraživano. U drugom kraju, u mestu Oblaci, gde se vadio pesak poslednjih godina rudarenja, u mestu Oblaci, šire se još dva kristalno čista jezerca. Ovo, glavno jezero, koje letnjih meseci okupi dve do tri hiljade kupača, prostire se na tri hektara, voda neprestano izvire iz peska, stalne je temperature 25 do 27 stepeni, dubine i do 70 metara. Često se poribljava, pre deset, 15 godina bilo je 12 vrsta ribe, uz obale zasađeno je na stotine kanadske topole, lipe, breze, četinara. Milina za odmor i rekreaciju. Ali, šta vredi. Godinama niko prstom da mrdne da bilo šta ozbiljnije učini i, u saradnji sa Jugo Kaolinom, oplemeni taj kraj. I Rgotini, velikom i lepom selu, vrati stari sjaj. Ovo selo sa 700 domaćinstava, između Bora i Zaječara, prepušteno je nebrizi i nehaju od svih. Nema čak ni mesnu zajednicu poslednjih pet, šest godina. Dom kulture i Zadružni dom iz 1927. odavno su zaboravljeni uspešno propadajući. Postaju žalosna slika i – ruglo. Ni spomenički prostori ne izgledaju bolje, mada je u svim ratovima ovo selo dalo najviše što se moglo. Izbledela imena stradalnika na mermeru kazuju o veličini rodoljublja i otačestva.
I bivši veliki rudnik kvarca je utihnuo, komasirane stotine hektara najplodnije zemlje je prodato, Borska reka je od ranih pedesetih godina prošlog veka zagađena zahvaljujući borskoj industriji, jedino se eksploatiše sitan kamen iz atara „Na kamenu“. I od tog Božijeg dara ne vidi se da selo ima bilo koje koristi. Blizu godinu dana pružni prelaz je otvoren i nikako da se započeti radovi okončaju, većina sokaka i puteva je razrušeno, nedavno je ugašeno i Udruženje penzionera.
I, kako onda da se nešto više učini za jezero, za najsjaniji prirodni dragulj koji bi mogao da bude od ogromne koristi i Boru i Zaječaru, i Srbiji. Jer, nije više tajna da je reč o najčistijoj i najtoplijoj vrodi u Evropi. Zašto onda prozivati jedino firmu Jugo Kaolin kad ona postupa po zakonu i ima pravo da štiti svoju imovinu. Voda je svačije dobro i Jugo Kaolin, očevidno je, nikom ne brani da koristi tu balgodet. Grad Zaječar, u prvom redu, pa i resorna državna ministarstva trebalo bi da preuzmu svaku odgvornost za urušavanje i sela Rgotine i prelepog Rgotskog jezera. A ne bi ništa smetalo, setih se, ni Dačićevim socijalistima dok su u vlasti da pokrenu i „razrade“ ovu temu. Bio bi im to, ako ništa drugo, dug prema svom rodonačelniku socijalističke misli, Svetozaru Markoviću koji je rođen u centru Rgotine, u blizini današnejg, bisernog Rgotskog jezera.
Tekst i foto: B.F.
