Srbija, 3. januar – Beograd najzagađeniji grad na svetu, u Užicu vazduh štipa oči, saharska kiša stiže u Srbiju, Bor crna tačka Balkana zbog arsena i kadmijuma. opasan amonijak se izlio kod Pirota… To je samo delić naše stvarnosti jer nemile vesti stalno boje našu svakodnevicu. A iza tih vesti kriju se posledice opasne po zdravlje koje nastaju od udisanja raznih otrova. Njima smo u Srbiji i te kako izloženi.
O tome šta sve udišemo i koliko je to zaista opasno, za Novu govori pulmolog dr Dejan Žujović, načelnik Odeljenja za intervencije u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu.
Za početak, doktor kaže da na pitanje čime smo sve trovani u 2022. i čime se inače trujemo – nije lako odgovoriti.
„Osim dezinformacijama i neodgovornošću, trovani smo fizički. Tu je pod broj jedan jako loš kvalitet vazduha u našoj zemlji. Posebno u poslednje vreme, većina naših gradova je duboko u crvenoj ili ljubičastoj zoni što se tiče kvaliteta vazduha. Beograd, Niš, Valjevo, Užice, Novi Pazar, Čačak, Leskovac su gradovi koji skoro svakodnevno imaju koncentracije čestičnog zagađenja daleko iznad dozvoljenog. U pojedinim sredinama kao što je Bor imamo povećane koncentracije opasnih zagađivača vazduha.“
Kako kaže, učestalost karcinoma pluća je 30 odsto veća u Boru nego u drugim gradovima.
„Kad sedite s ljudima, vidite ko je odakle, ten tih ljudi govori o tome gde žive. To je blagi užas. Šest nanograma po metru kubnom je granica za arsen, u Boru je bilo 75 po metru kubnom. To znači da možete ozbiljno da povredite dete koje se nije rodilo, da se rodi sa neurološkim poremećajima, da ima veću šansu da dobije karcinom od vršnjaka iz Kopenhagena.“
Naš sagovornik kaže da sve to utiče na dužinu našeg životnog veka i da životni vek nas građana Srbija spada u najkraće projektovane u Evropi.
„Recimo, dete muškog pola koje se ove godine rodi u Srbiji ima projektovani životni vek od 70 godina. A da se rodilo u Danskoj, imalo li projektovani životni vek od 82 godine.“
Pulmolog Dejan Žujović kaže da su deca mnogo pogođenija i podložnija zagađenju vazduha od odraslih.
„Pametni ljudi u svetu su dokazali da zagađivači deluju epigenetski na dva gena kod dece, da menjaju njegov imunosistem i usmeravaju ga ka pogrešnom putu. Zagađenje menja gen deteta i usmerava ga ka razvoju astme, svaka četvrta astma je posledica zagađenja“, dodao je Žujović.
Pulmolog objašnjava da su deca niža i time bliža izvoru zagađenja, kao i da imaju veći broj respiracija u minutu, odnosno dišu brže od odraslih.
„Sve je mnogo izraženije kod njih. Studije pokazuju da, kako ide udaljenost od magistralnih puteva, smanjuje se učestalost astme kod dece. Više puta sam imao situaciju da mi pacijenti koji imaju astmu idu na put, pa kada se nađu na severu Evrope, nestaje im potreba za pumpicom“, dodaje.
Da sve bude gore, Žujović za Novu kaže da u tim danima zagađenja naša deca češće oboljevaju od respiratornih infekcija, a nažalost, pojedina deca umiru jer postoji direktna povezanost između sindroma naprasne smrti dece do pet godina starosti i zagađenja vazduha.
Zagađenje ulazi direktno u naš krvotok
Ističe da je jedan od glavnih uzroka svih ovih crnih podataka baš zagađen vazduh jer su njegove posledice zaista višestruke.
„Zagađenje česticama, recimo, promera do 10 mikrona će u danima sa većom koncentracijom izazivati veću pojavu respiratornih infekcija, a samim tim i češće odsustvovanje s posla u gradovima sa tim problemom. Manje čestice, recimo, do 2,5 mikrona, mnogo su opasnije. Takve čestice prolaze bez problema naše prirodne barijere koje nas brane od zagađenja, prolaze naš nos, traheju, bronhije, alveokapilarnu membranu i ulaze direktno u naš krvotok. Dakle, to što vidite, mrišete i skoro da možete da dodirnete na kraju ulazi u vaš krvotok. Te čestice dolaze do svakog vašeg organa, a nijedna od njih svakako nema nikakav blagotvorni uticaj na vaše telo.“
To što nam se dešava truje nas i na duže staze i dolazi na naplatu kasnije, s godinama, i to vrlo skupo.
„Prvo, u tim danima zagađenja naši građani imaju češću pojavu infarkta miokarda, moždanih udara, imaju češće pogoršanje svojih hroničnih oboljenja, pre svega, astme i hronične opstruktivne bolesti pluća. Drugo, posledice zagađenja su veći broj karcinoma pluća, po kom inače prednjačimo u Evropi. A otprilike svaki deseti karcinom pluća kod nas je od posledica zagađenja. Takođe, svako osmo dete koje oboli od astme obolelo je zbog nezdravog vazduha“, napominje doktor Žujović.
Prema njegovim rečima, uticaj zagađenog vazduha na imunitet čak i potpuno zdravih osoba je kao da ste pušač, a nikada niste upalili cigaretu.
Kako je rekao Žujović, SZO je 2018. uradio analizu kvaliteta vazduha u Srbiji, u kojoj se utvrđuje da je u gradovima poput Užica ili Valjeva svaka peta smrt posledica zagađenja vazduha, dok je u Beogradu svaka deseta.
„Mi treba da budemo zdraviji od naših predaka, a mi smo bolesniji. Kad pričamo o zagađenju, moramo da pričamo i o zagađenju unutrašnjeg prostora, greju se ljudi na drva i ugalj, ali to nije ugalj, to je blato. U Kraljevu se kupuju džakovi sa rashodovanom robom umesto peleta, znate šta izlazi iz dimnjaka – to su direktni kancerogeni. Na kraju, možemo samo da se nadamo da će neko razuman da se probudi u političkoj eliti i da krenemo da rešavamo problem“, poručuje pulmolog Žujović.
Izvor: Nova
