Srbija, 26. jul – Sasvim je izvesno da će na jesen struja poskupeti – ovo je potvrdio i sam predsednik Aleksandar Vučić. Najavljeno je poskupljenje od 10 odsto, a ono će sa sobom povući rast gotovo svih cena u Srbiji, prvenstveno onih proizvoda za čiju se proizvodnju koristi velika količina električne energije, poput pekarskih i zamrznutih prehrambenih proizvoda.
Nekoliko meseci unazad građani Srbije dobijali su oprečne informacije o poskupljenju struje. Predsednik Vučić govorio je da ne može da poskupi, ministarka Mihajlović da mora – i tako u krug. Onda ministarka kaže da će struja poskupeti za 20 odsto, ali je predsednik demantuje, te kaže da će „gledati“ da poskupljenje ne bude više od 10 procenata.
Sada nema dileme – do poskupljenja električne energije će sigurno doći, a ukoliko je verovati predsedniku, ono će biti manje u odnosu na prethodne procene stručnjaka, koje su predviđale i do 30 odsto više cene.
Šta će sve poskupeti?
Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta dr Gorana Petkovića, pored većeg računa za struju na jesen, građane čeka dodatni udar na novčanik.
„Struja spada u takozvana dobra posredničkog karaktera. To znači da svojim cenama utiču na cene drugih proizvoda u koje su ugrađene – tu spadaju, između ostalog i drugi energenti i repromaterijali. Kada poskupi struja, dolazimo u situaciju da i svim tim sirovinama skače cena„, objašnjava Petković za „Novu“.
Dakle, poskupljenje struje najviše će pogoditi one grane industrije za koje struja predstavlja značajnu stavku u proizvodnji, te će i ti proizvodi sigurno poskupeti.
Istog mišljenja je i ekonomista Saša Đogović, koji za „Novu“ objašnjava da će na jesen sigurno poskupeti proizvodi u čijoj proizvodnji značajno učešće ima struja.
„Primera radi, možemo očekivati poskupljenja pekarskih proizvoda – struja tu predstavlja značajan element proizvodnje„, navodi Đogović.
Petković kao primer velikog potrošača električne energije navodi hladnjače.
Prema tome, objašnjava naš sagovornik, poskupeće svi oni proizvodi koji se zamrzavaju i hlade – riba i morski plodovi, meso, zamrznuto povrće i voće, peciva.
„Tu su i javni prostori koji troše dosta električne energije na osvetljenje i klimatizaciju kao što su, na primer, šoping centri, kongresni centri ili dvorane„, zaključuje Petković, dodajući da je isti slučaj i sa hotelima i drugim objektima slične namene – motelima i apartmanima.
Izvor: Nova
