Bor, 26. decembar – Toplana u Boru, od kako je prešla u ruke opštinske, gradske vlasti doživljava, ne samo enormne dugove i gubitke, nego i svakojake bure – od lošeg poslovanja do nerazjašnjenih nabavki ugljeva, dotrajale vrelovodne mreže i opreme, zamene na bioenergiju. Danas ovo javno preduzeće predstavlja rak – ranu celom javnom sektoru Bora. Vlast kao da gleda kako da izbegne dublje analize rada i poslovanja u Toplani, zagovara nove izvore energije, od gasa i drveta do poslednje, najhitnije moguće odluke da se u Banjskom polju gradi nova toplana na sečku. Odbornici opozicije na poslednjoj gradskoj skupštini negodovali su zašto im je najnoviji predlog stigao u pismenoj formi 15 minuta pre sednice, uvereni da je dobro što bi to mogla da bude nekakva štih proba za glavnu investiciju – toplanu, prvo na gas i sečku, sada samo na sečku. I pre toga, pre dve godine, ozbiljno se razgovaralo sa predstavnicima snažne nemačke banke da se gradi nova toplana u Boru, ali se kasnije odustalo od te ideje. Sada je aktuelno privatno – javno partnerstvo.
Na skupštinskom zasedanju čulo se mišljenje da je takva gradnja sumnjiva i da postoji primer iz Zaječara od pre više godine koji je i danas pred sudovima. Ukoliko Grad Zaječar izgubi sudski spor moraće da nadoknadi nekadašnjem partneru milijarde dinara odštete.
Tog dana kada su odbornici u Boru debatovali o novoj i o još jednoj subvenciji za staru toplanu usvajajući plan rada za 2022. godinu, u Majdanpeku je resorna ministarka ozvaničila puštanje u rad nove toplane na sečku. Gradnja je opravdana velikim rezervama ogrevnog drveta u okolini Majdanpeka, što je dobro poznato. Za Bor, bar pojedini odbornici opozicije, smatraju da ne mogu da se primene isti aršini. Jer, šumsko blago na Crnom Vrhu, Dubašnici i Maliniku, iz ekoloških razloga, ne bi smelo da se tek – tako izrabljuje – ogromne površine šume biće posečene zbog gradnje vetroenergane i budućeg rudnika zlata na Crnom vrhu.
Borska toplana greje oko 11.000 objekata, godinama grca u dugovima (ubedeljivo najviše za struju i neplaćeni ugalj), suočena je sa dotrajalim vrelovodom, opremom na izdisaju. Preti joj, dakle, sudbina Apotekarske ustanove koja je otišla u minus od 600 miliona dinara i ostavila više od 100 radnika bez posla. Grad kao osnivač danas otplaćuje dugove i muči se kako da reši celokupan problem. U Toplani je još hladnija zbilja, i jedino bi mogao EPS, u saradnji sa državom, da oprosti gro dugovanja. Jer, ukoliko se država ne uključi, gradska lokalna vlast, uprkos rekordnom budžetu za iduću godinu, neće moći da izađe na kraj “slučaja Toplana”.
Ovde je zanimljivo da su i bivša i aktuelna vlast pravile gubitke, da ni jedni ni drugi, kako pre deset i više godina, tako i danas, doprinose stradanju preduzeća od životnog interesa za građane. Niti bilo ko odgovara za očigledne propuste, greške, malverzacije. S pravom se sumnja i u kriminal. Štaviše, odbornik Milivoje Janošević javno je, za skupštinskom govornicom, pozvao nadležne, od policije do tužilaštva i sudova, da pročešljaju kako se i pod kojim uslovima nabavljao ugalj u poslednje vreme.
I dok se, po već ustaljenom običaju, svi sklanjaju i prave nevešti, obaveze toplane se gomilaju, grad samo u poslednja dva, tri meseca izdvaja čak tri subvencije (više od 450 miliona dinara), pojedini građani se žale na hladnjikave radijatore (grejanje je, opšte je mišljenje, korektno), strepi se hoće li biti uglja do kraja sezone, smenjuju se rukovodioci, oseća se nedostatak kvalifikovanih radnika, optužbe i nezadovoljstva sa više strane ne prestaju. Kvarovi, pogotovu na mreži, postaju svakidašnji prizor. Čudo jedno neviđeno.
Budžet se puni zahvaljujući dobrom radu i poslovanju Ziđina i povećanom zapošljavanju sa znatnijim zaradama, što je neuporedivo sa ranijim, ne tako davnim periodom, ali šta vredi kad Toplana može da “proguta” najveći deo tog, teško zarađenog narodnog novca. U Boru je i cena grejanja u vrhu, cena uglja je iznad mnogih vrhova, gomilanje gubitaka i dugova ne prestaje. Ipak, za 2022. godinu stručnjaci iz Toplane planiralju da će se otarasiti gubitaka. Tako je bilo i ranije, ali planovi su jedno, stvarnost je pokazivala drugačiju sliku i priliku.
Suština je u tome da je naizbežna gradnja nove toplane, ali i raskid sa finasijskim nedaćama u staroj firmi. Gradonačelnik je izjavio da će trebati godinu do dve da se ohladimo od tog, predugog i opasnog “toplotnog udara”. To, doduše, ne mora da znači ni da hoće ni da neće biti baš tako, pogotovu u predizbornoj euforiji. Ova grejna sezona nekako će se završiti, koštaće đavo i po, ali, bar zasad, ne vidimo da će neko snositi bilo kakve posledice.
Nema vajde od sve većeg punjenja budžeta, i para koje nisu male, koliko može loše upravljanje firmom da naškodi. U slučaju borskog JKP Toplana račune bi trebalo, jednom za svagda, pre ili posle izbora, prvo da podnese lokalna vlast. Jer, predsednik Nadzornog odbora je u jendoj TV emisiji odlučno izjavio: – Ništa se u Toplani nije uradilo značajno a da u opštini nisu znali, niti uticali na važne odluke. To što nisam tri godine pozivan kod osnivača, i to je važno.
Čuje se da će uskoro taj i takav predsednik biti zamenjen, ili smenjen, gotovo da je svejedno.
