Bor, 17.jul – Umesto da se potegne šira i obuhvatnija rasparava oko problema u borskoj JP Toplana, ako
ništa drugo ono zbog ostavke direktora Simića, poslednjih dana kao da se sve vrti oko koncerta Ace
Lukasa. Kao da su igre važnije od hleba, u ovom slučaju grejanja grada sa oko 12.000 stanova i raznih
objekata i kuća. Direktor će ovih dana podneti, ako već nije, i neopozivu ostavku. Već se nazire i njegova
zemena u liku i delu jednog bivšeg predsednika Opštine Bor, zaposlenog u Preduzeću za stambene
usluge. A ovde, u Toplani, pred novu sezonu i sa 2,5 milijardi dinara minusa i sve većim gubicima, pred
novim projektima i gašenjem postojećih peći, nema ozbiljnije rasparve čak ni na skupštinskim
zasedanjima. Jer, gradnja nove toplane kako je planirano (izjavljeno je da je projekat pri kraju) nije mala
investicija niti mali zalogaj za grad kao što je Bor. Toplana na sečku koja se zagovara i koja je, prema
gradonačelnikovim rečima, na dobrom putu da se podigne za drugu predstojeću sezonu, ne može tako
lako ni brzo da se izgradi i da se strani kredit uredno vraća. Jeste, gradiće se uz pomoć države, ali i
lokalna zajednica moraće da potegne, što je i razumljivo. Isprečava se, i sve je vidljivijia, i jedna druga
muka – da li će takva toplana, iako je ekološki ispravnija i sa jefitnijim grejenjem, imati dovoljno sirovina
za duži period. Reč je o ogrmnoj količini ogrevnog drveta koja treba da se dovuče u letnjim mesecima.
Izgradnjom i vetroenergije na Crnom vrhu potrebnbo je da se obzbedi dovoljno čistog prostora, da se
iseku i hiljade hektara šume u atarima Bora, Žagubice i Majdanpeka. To nije za potcenjivanje. Tek
grejanje celog grada “na furunu”. To zahteva i veiku zremljišnu površinu za novi objekat toplane u
gradskom području. Zato je moguće da se sa tom investiocijom još pričeka ili da se pronađe drugo
rešenje. Ostavkom direktora i dovođenjem novog rukovodstva – neće se ništa posebno dogoditi. Partijjska
vlast i novajlijama biće nad glavom. Takav potez trebalo je povući još pre deceniju i po, onda kada su
počeli gubici da se gomilaju. Oklevalo se i sa promenom menadžmenta i u Apotekarkoj ustanovi i sad
gradska budžet mora da trpi i pegla izgužvanu odeždu nekadašnjih nedodirljivih šefova od kojih neki i
danas, u doba najvećih hvalospeva vlasti, izigravaju veličine i spasitelje. Umesto da se jednom za svagda
raščistilo sa raspikućama i nedoličnim ponašanjem, neposlovnošću i neodgovornošu, greške se
ponavljaju. Da su, na primer, Kinezi tako radili ne bi bili gde jesu. Imamo u Srbiji najveće svetske
kompanije i možemo na licu mesta da učimo, ali to ne činimo, niti nam pada na pamet da se urazumimo i
opametimo. I dalje srljamo po starom, lošem putu. Primera je koliko i hoćete i nećete i zato je nepotrebno
spominjati ih, niti komentarisati. Oni koji misle da su najpametniji i najsposobniji iako nisu (čast onima
što su se dokazali radom i delima!), naći će izgovor ili objašnjenje da tabloiziranu javnost ne samo ubede,
nego mnoge potcene i omalovaže. To je nešto novo što se, pod pritiskom ispolitizovanih medija, javlja u
našem mentalitetu.
Zasad, i predstojeću sezonu grejaćemo se prljavim ugljem sumnjivog kvaliteta i s visokom cenom. a ko će
biti direktor u aktuelnoj i rogobatnoj partijskoj mašineriji, nema baš nekog značaja.