Bor, 4. februar – Vlast u Boru je mislila i izmislila – neće više biti zborova građana povodom njihovih problema izazvanih širenjem rudničkih kopova i sličnih radova, organizovaće se trojni sastanci između predstavnika Ziđina, grada i pet okolnih, najugroženijih sela. Razlog je – okupljanje na zborovima i opozicionara i raznoraznih predstavnika nevladinih organizacija, udruženja, pokreta. Loše za vlast u predizbornoj kampanji. Prvi od tih skupova održan je juče u Ziđinu. Da li je proistekao neki rezultat – nisu saopšteni detalji. Moguće je da se zaključci „otključaju“ narednih dana.
Da li su isto – trojni sastanci i zborovi meštana u selima? Na licu mesta, među narodom. Trojni skupovi su – trojni, nikako narodni, građanski. Na tom prvom „zasedanju“ bilo je, viđeno na fotografiji, pet, šest ljudi. I odmah pitanje. Pa šta ako se na nedavnom zboru građana u Slatini našao i Miki Janošević, odbornik i lider stranke „Most“. Šta ako je tamo bio i dipl. inž. iz MZ Krivelj, Dragan Nikolić. Ili neko treći. I Janošević i Nikolić želeli su da pomognu građanima Slatine i da iskoriste priliku i podsete na probleme njihovih i svih ostalih sela. Prisustvo i učešće u raspravi i tih, iskusnih i društveno aktivnih ljudi, ne može niti sme da se definiše kao negativno, kao bespotrebno, još gore – štetno. Ako su oni i njima slični suvišni za ovu vlast, pogotovu neko ko je još i odbornik u gradskoj skupštini, onda nešto krupno nije na svom mestu. Jer njihovo poznavanje prilika i neprilika u selima, kao i u gradu Boru, nikome ne bi moglo da smeta. Pre bi bilo da je od višestruke koristi, tek od uspostavljanja toliko potrebne demokratske atmosfere i kvalitetnije razmene mišljenja. Na slatinskom skupu upravo od tih dokazanih društvenih radnika čuli su se valjani predlozi, još više podrobne analize, kritike i pohvale. I šta onda i kome smeta njihovo prisustvo?
Nesumnjivo – nosioci vlasti su shvatili da im takvo zborovanje u ovom času ne odgovara ma koliko bilo potrebno, čak neophodno. Izbori su sve bliži i svako veće okupljanje nije doborodošlo za stranke na vlasti i njihovo poimanje predizborne kampanje. A zborovi građana su ponekad čak i jedina mesta gde stanovnici sela mogu da ispolje svoje nedaće i ukažu na najvitelnije interese. To im država i omogućuje, čak i garantuje. Tamo gde su takvi skupovi češći, masovniji i sadržajniji bolji je i politički i društveni život dotične sredine. Sad, eto, odjedanput zborovi i okupljanja naroda oko svojih životnih interesovanja – nisu najbolji jer se pretvaraju u političke igrarije. I da je baš tako (politika se u istinu uvukla u sve pore našeih života), ne mogu da škode konstruktivne i aktuelne debate. Naprotiv.
Posle 3. aprila i izborne gužve – biće sve po starom. Opet će se građani okupljati u svojim seoskim domovima i zboriti o svemu što ih tišti i što im je na srcu. Komisije, trojne ili šire, ostaće kao gorka uspomena na vreme kad se o najvažnijim temama razgovaralo u najužim krugovima. Jer, bez medija i šire javnosti, nema ni demokratije, ni kvalitetnijih odluka. Neka i ovi trojni sastanci i donesu neki boljitak, ne mogu se dugo održati jer nisu čak poželjni ni u totalno nedemokratskim društvima. Ukoliko se i onom malom građaninu ne dopusti da izusti „koju pametnu“, onda se udaljavamo od proklamovanog i odavno opšte prihvaćenog. I komunisti su u selima imali, i to neretko, zborove seljaka i to u dupke punim a hladnim odajama domova kulture i školama. Ponekad i u seoskim kućama. Glas naroda se tu, među domaćinima, čuo i – sačuvao do danas. Sad će da se kobojagi čuju na daleko i na široko – i trojni glasovi. Možda će oni biti i valjano predočeni građanima, ali, opet to nije isto, niti će ikada biti na pravom putu. Takve umanjene tvorevine naprosto ne mogu da zamnene zborove građana.
U vezi ove rasprave donekle stoji i primer zatvranja medija u svoje ispolitizovane ljušture. I vidimo gde se stiglo i kakve TV i novine imamo. Svi oni, neprofesionalni i neobjektivni, danas više liče na propagandne mašine od kojih normalan svet zazire i beži, što rekli, glavom bez obzira. Oslonili su se na nekolicinu vajnih analitičara, marketinških i medijskih (ne) stručnjaka koji se, vrteći se u krug, nadmudriju u besplodnim i nikom korisnim opservacijama. I da ne zamaramo.
Da li, u najkraćem, ovi trojni sastanci mogu da zamene mnogoljudne zborove građana? Neće moći ni pre ni posle – ovih, predstojećih izbora. Na svim nivoima, pa i lokalnim, 3. aprila.
