Bor, 11. avgust – U emisija na portalu IST medije – “3.600 minuta”, projekat EU, prikazana je, koliko se danas može, slika i prilika borskog turizma. U toj emisiji koja se može pogledati svakog časa na spomenutom sajtu (profesionalno je vodio Darko Stojadinović), gostovali su i govorili svoja bogata iskustva o borskom turizmu, Radmila Lažajić, nekadašnji uspešnji direktor Brestovačke banje i Robert Mišić, poznati borski i srpski speleolog i jedno vreme predsednik Upravnog odbora Turističke organizacije Bora. U emisiju, iako su više puta pozivani, nisu došli direktorica Turističke organizacije Bobana Gramić i član Gradskog veća zadužen za turizam i sport, Igor Janković. Oni “nisu bili u mogućnosti”, mada je njihov nedolazak posebna priča i nije ništa nepoznato kada su gradski zvaničnici u pitanju. Nego, šta je i gde je borski turizam, grana razvoja godinama smatrana drugom najvažnijom privrednom oblasti, naravno, posle bakra. Zato je i bilo potrebno da se u jednom takvom razgovoru pojave nosioci turizma u gradu.
Evo šta su u emisiji rekli Ležajićka, Mišić i u posebno snimljenom prilogu predstavnik Udruženja roditelja “Bebironče”, Milovan Matović.
Mišić: – Borski turizam kad bi se ocenjivao od jedan do deset dobio bi – jedan. Na turizam grad troši mnogo para (15 do 18 miliona godišnje) a ne dobija gotovo ništa. Zarađujemo jedno 300.000 dinara od ulaznica na Lazarevoj pećini. Turistička organizacija nema turizmologa, ima 18 zaposlenih, samo je jedan iz druge stranke. Kako razvijati turizam kad, na primer, nema ni približno dovoljno smeštajnih kapaciteta. ..Na Lazarevoj pećini kupili su pet novih bicikla za turiste, ni jedan nije korišćen u ovoj sezoni. Unutar pećine – katastrofa. Pećinski nakit je s nekim novinama – degradiran. Nisam siguran ni da je teren pogodan za biciklizam. Tamo više nema surog orla. Nepoznato je šta je sa četiri vrste lasta. Od nekada 700 litara vode na izvorištu, danas je 15 litara. Strašno. Šume su posečene, gazdovanje “Srbijašuma” ne može da dobije prelaznu ocenu.
Ležajić: – Brestovačka banja je dosta propala. Nekadašnji prekrasni motel “Izletnik” se raspada. Razočarala sam se. Od 2005. godine, od kada je banja prodata, nema boljitka. Voda na izvorima, na česma je stalno zagađena. Objekti su prodati, zemlja nije. Prelepa vila “Lucija” danas je demolirana. O postrojenjima za sokove, ne treba ni govoriti. Pa, vi i ne znate – Banja nije ni plaćena. Od tri vlasnika u početku jedan je platio 9 miliona, ostali su zaobišli opštinsku kasu…Ne znam, nemam komentar.
Mišić: – Stol se urbanizuje i nisam siguran koliko je to dobro. Planinari su tamo dobro radili, šta će od toga dalje biti, ko će to da zna… Kako ga sačuvati?. “Kosidba na Stolu” bila je 2,3. maja, sad se to menja, nema planinara. Zašto?
Lažajić: – Mi nismo visoki turizam, nismo ni Kopaonik, ni Romulijana, ali smo imali Borsko jezero. Ko sad tamo gazduje, ko čisti jezero? Od turizma ostala je kafanica “Jezerce”. Samo od Banje do jezera je više od 2000 vikendica. Otpadne vode se prirodnim tokom slivaju do jezera. Vikendice niču i gde ne treba. Čija je tamo zemlja, evo, kod mene su podaci. To su zadruge u Brestovcu i Zlotu rasprodale, a nije bilo njihovo vlasništvo. Nekadašnje lokalne vlasti dale su im samo da gazduju i ništa više.Ko i kako gazduje Kamp naseljem, pojavljuje se neko Udruženje građana na tuđem zemljištu. I tamo se gradi. Postoji stari urbanistički plan sa četiri zone… Hotel na jezeru gradilo je 27 firmi iz Bora, Zaječara i okoline. RTB je prvo uništio, a posle je obnavljao hotel. Kako je prodat, ni to nije jasno…
Mišić: – Pre neki dan ni selo Zlot nije imalo vodu. To se dešava sve češće. Šta to znači?
Matović, Udruženje “Bebironče”: – Ovo je prva godina da je “Savača” prazna. Novembra 2020. oduzeta je od “Bambija”, izgleda “Savaču” da je opština dala Turističkoj organizaciji. Još nije obavljena ni primopredaja. Odakle TO tamo da gazduje, sa kojim sredstvima? A Ministarstvo turizma i grad Bor izdvojili su za renoviranje prostorija 22 miliona dinara. Roditelji iz našeg Udruženja zasadili su 50 stabala jasena. Ali, ne vredi…
Ležajić: – Savača je sagrađena sredstvima građana, samodoprinosom. Tako je to kad Grad nema menadžera, urbanistu, zaštitnika građana, pa ni zamenika gradonačelnika. Ne može sve da zna i radi jedan čovek… I dvorac u Brestovačkoj banji propada. Ušla sam u objekat, i bilo me je sramota. Zatvoren je. A može da služi kao reprezentativno zdanje. Nikome ne koristi, ko gazduje i to je pitanje. Uloženo je i mnogo para iz međugranične saradnje u obnovu zgrade…
Bilo je reči i o seoskom turizmu koji je tek u začetku, kao i o tome šta sve treba da rade turističke organizacije i turistički centri. I o neiskorišćenim resursima Crnog vrha malo se debatovalo.
Utisak je da su gradski čelnici o svemu ovome znali šta će se govoriti, kako će se razgovor odvijati, pa su se zato i sklonili od suočavanja sa istinom. Uostalom, oni su, u ovo vreme, u mogućnosti da biraju medije u kojima će se pojavljivati ( da li su to samo njihovi partijski mediji ili ne, neka sami čitaoci procene?). Ipak, tužna je slika borskog turizma i ne služi nikome na čast, prvenstveno onima kojima je povereno da brinu o toj oblasti. Robert Mišić je više puta ponovio da turizam treba da vode turistički stručnjaci i dokazani radnici u tom poslu, a ne partijski i politički izabranici koji imaju prvi zadatak da obezbede određeni broj glasača kad zatreba. Šta, onda, više komentarisati? Šta, zaista?
