“VIDOVKA” JABUKA RODILA KO GROZD

Rgotina, Zaječar. 6. juli – U dvorištu Milana Jareta (92) godine iz zaječarskog velikog sela Rgotina puno
je voća, najviše jabuka. Ove godine je, kaže ostareli ali živahni, Milan, najbolje rodila “vidovka”. Ova
jubuka je doneta sa Kosova i Metohije pre više vekova kad su se Srbi doseljavali iz tih u ove, timočke
krajeve.
-Morao sam da je proređujem, jer je ponela kao u najrodnijim godinama, još dok sam bio mlad. Ko grozd
je rodilo. Grane su imale jabuka, čini se, više nego lišća. Pucale su od roda, savijale se do zemlje. I opet ih
je vazda. Živim godinama sam od male seljačke penzije, ćerke se poudavale i otišle svojim putem. Gajim
malo vinograda, voća, bostana, povrća. Komšije pomognu, mada se i ja ne dam. Svako jutro odam
biciklom do centra sela. U moje 92 godine to je naporno, pogotovu kad se vraćam uzbrdo skoro tri
kilometra do kuće, do Bačišta. Vodu trošim iz ovog bunara starog više od jednog veka. Sve sam spremam
oko kuće. Pokatkad mi dođe najstariji Rgoćanin, 93 – godišnji Šane Kojić, obiđe me, donese stare knjige i
njegove zapise o selu. Šane ima sve o selu od pre nekoliko vekova do danas. I on je oduševljen mojim
“vidovkama” i lepo gura s godinama. Napuniće taj i “stotku”, čim on peške dođe do mene čak dole od
žečeznićke stanice. Tvrda je ovo generacija, vredna, čestita. Čuvamo tradiciju, stare običaje, uspomene,
zapisujemo kako se nekad živelo i radilo – priča Milan.
Njih dvojica, najstarijih u Rgotini, Milan i Šane zvani Aleksandar (po tom, pravom imenu malo ga ko
zna) spremaju se i da ne iznevere 7. juli, čuveni vašar u svom selu na Ivanjdan. Šane će sa borcima, kao i
svake godine na taj dan, položiti vence i cveće na spomenike izginulim u oba svetska rata. Doneće i
torbicu punu Milanovih “vidovki” da ponudi drugarima u Penzioneskom klubu. A kad stignu njegove
jabuke i kruške “lubeničarke” praviće i rakijicu da se, i uz čašicu, podruže. Kao i uvek prethodnih godina
i decenija. Još imaju, vele, snage i moći, vere i zdravlja.