Srpska vojska je, zajedno sa saveznicima, nakon Solunskog fronta, sredinom septrembra 1918. godine, krenula kao vihor u oslobađanje otadžbine. Jedan deo Timočke divizije krenuo je prema Beogradu, drugi u susret BiH i u oslobađanje dalmatinskih gradova. Kako je grad Split dočekao svojer oslobodioce, malo je poznato – u vreme Titovih komunista taj deo istorije i ceo Prvi svetski rat, nije se zvanično ni spominjano. Veličanstveno vaskrsenje srpske države i vojske i slaavne pobede, navodno zbog srpksog nacionalizma i očuvanja bratstva i jedinstva, držani su u tajnosti i strogo skrivani od šire javnosti. Ovog puta, povodom današnjeg Dana primirja u Prvom svetskom ratu, objavljujemo kako je Timočka divizija donela slobodu i kako je svečano i oduševljeno dočekana u hrvatskom gradu Splitu.
Dok je Drugi bataljon Petog pešadijskog puka Drinske divizije 20. novembra 1918. veličanstveno dočekivan u Rijeci, 2. bataljon 13. puka Timočke divizije, posle dočeka u Višegradu celog grada i okoline, pobedonosno je ušetao u Split. Na pristaništu je oko 20.000 Splićana pozdravilo naše vojnike klicajući: „Živjela Srpska vojska“, „Živjela Jugoslavija“…
Vođa hrvatske Pučanske stranke, dr Josip Smodlaka biranim rečima pozdravio je srpske vojnike, Tiomočane, Negotince i Krajince obnovljenog 13. puka „Hajduk Veljko“. ( Ovaj puk, oko 6 i po hiljada vojnika, poginulo je, zarobljeno ili se udavilo u nabujaloj Savi kod polja Leget i Sremske Mitrovice nakon Cerske bitke, 5. na 6. septembar 1914. godine. Bilo je to najveće i najstrašnije stradanje herojske Srpske vojske u celom Velikom ratu, bila je to prva srpska rečna plava grobnica).
Evo tog nezboravnog gopvora dr Smodlake:
„Braćo, srcu našem najmilija; neumrli vitezovi srpski; dobro nam došli osloboditelji naši, ponosni naši cvijete, najlepši i najmiliji. Blagosloven čas bio kad vas viđesmo. Blagoslovena vam srpska stopa bila. Blagoslovene majke koje vas rodiše. Blagoslovena koljevka koja vas odnjihala. Blagosloveni opusteli domovi vaši. Koji se u crno zaviše da nama uzmognete sinuti ovo zlatno sunce slobode, što nas sada obasjava. Koliko smo čeznuli za ovim časom. Zajedno sa vama kličemo onome koji vas je pripremio za pobjede, vrhopvnom vođi vašemu, unuku vrhopvnog vožda Karađorđa, kralju vašemu i našemu. Da živi kralj Petar. Da živi Srpska vojska“.
