"Nijedan narod u svetu nije podneo tolike žrtve za svoju slobodu kao Srbi. To su velike bitke u kojima je učestvovalo mnogo mojih Fočaka, solunskih boraca. Srbi moraju da cene svoje žrtve i svoje pobede, da čuvaju krsne slave. To je najvažnije. Ako oni to neće, nema se šta očekivati ni od drugih...
Nikada se nisam odrekao srpskog porekla i srpskog imena, ali sam sve druge poštovao. Od svoje istorije ne treba bežati, a decu treba učiti da pamte ko su i kojem rodu pripadaju.
Veliki je pritisak da se toga odreknemo i da prihvatimo ono što nije naše. Nije to novatarija novog doba i sadašnjih vladara svetom, nego je tako oduvek bilo...
Čovek ne treba da očajava kada ga snađu problemi, niti da se suviše uzdigne u dobru. Uvek treba biti dobar i skroman sa narodom. Nisam nikada želeo mnogo, samo dovoljno.
Nisam se borio da idem kojekude i trošim. Zato sam na more prvi put otišao u 102. godini.
Častili me unuci. Bio sam u Budvi i na Svetom Stefanu. Svi se čudili kada su saznali koliko imam godina...
Ko veruje u sebe, i Bog će ga nagraditi. Što se mene tiče, uzdravlje svima, sto i pet, pa opet..."
Đorđo Ostović, 107 – godišnjak, selo Prijeđel kod Foče