"Šta da rade mali narodi poput našeg suočeni s velikom istorijom koja se ponovo događa pred našim očima?
Pre svega, treba da izbegnu da ih ona udari direktno u lice, što se, nama, nažalost dešavalo uvek kada su seobe kapitala i svetski sukobi bili u pitanju .Tako bi ovog puta trebalo pravilno da procenimo trenutak i snage kako ne bi smo bili kolateralna šteta istorije, kao što smo bili tačno pre 25 godina – iako možda nećemo moći da izbegnemo one pobočne i indirektne udare, ali to nikako ne treba da bude direkt u lice kao kad su nas bombardovali.
I drugo – treba da izbegnemo da u ovoj novoj podeli svetskog rada koja nastaje budemo osuđeni i na to da "motamo kablove" i postanemo savremeno roblje kapitalu, koji jeste surov, ali je i pamatan, pa jednako tako ceni i svačiju pamet, koja mu je uvek bila upravo glavni resurs za razvoj. To znači ulaganje u one sektore, poput nauke, prosvete, tehnološkog razvoja, energetike, poljoprivrede i još nekoliko strateških oblasti, bez kojih će svaka država i društvo u 21. veku biti tek jeftina potrošna roba, dok bi u suprotnom mogli da postanu skup i tražen inkubator znanja."
Neven Cvetićanin, naučni saradnik na Institutu društvenih nauka