Intervju sa dr Milom Bugarinom, direktorom Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru
Bor, 3. februar – Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru, po rečima direktora dr Mileta Bugarina, pune četiri godine intenzivno sarađuje sa kineskim Ziđinom. Govoreći o toj saradnji u svetlu četvorogodišnjice poslovanja kineskih kompanija u Srbiji, on ističe da nijedna kompanija sa zapada ne bi mogla u tako kratkom periodu da postigne sve ono što Ziđin u Boru i Majdanpeku jeste.
– Sa sigurnošću mogu da kažem da su Srbija Ziđin Koper i Srbija Ziđin Majning kompanije kojima mogu pozavideti i najrazvijenije svetske firme. Kineska ekonomija je vrhunska, karakterišu je mali troškovi koji prate cenu koštanja po jedinici mere i kratki rokovi za završetak posla. Tamo gde kineska ekonomija prestane da se bavi proizvodnjom, po mom dubokom ubeđenju, više nema kompanije koja bi ponovo ostvarila pozitivne ekonomske efekte. Napredak koji je postignut otvaranjem rudnika „Čukaru Peki“, kao i razvoj postojećih rudnika u sastavu nekadašnjeg RTB-a Bor, apsolutno je bez premca i uveren sam da nijedan svetski igrač ne bi mogao brže od Ziđina da ga ostvari. Kineskom strateškom partneru tek predstoje veliki poslovi i izazovi u delu modernizacije održivog rudarstva u Boru i Majdanpeku, posebno kada je reč o ekologiji, odnosno o vazduhu, vodi, zemljištu, rudarskom otpadu i buci. On intenzivno radi i na tim frontovima, ali je potrebno još vremena. Tek se očekuje veliki napredak u saniranju stare ugrožene ekološke zone, gde se u prošlosti rudarilo, pošto to područje još uvek nije dovedeno u stanje sigurne ekološke zaštite – kaže Bugarin.
Izražavajući žaljenje što borski Institut za rudarstvo i metalurgiju nije dobio šansu da bude uključen u tehničku rekonstrukciju i proširenje metalurških kapaciteta, prvi čovek ove naučne ustanove podsetio je na projekte koje su realizovali zajedno sa Ziđinom. – Kineska kompanija je u protekle četiri godine pokrenula ogroman investicioni ciklus. Tu, pre svega, mislim na otvaranje novog rudnika „Čukaru Peki“ i doistraživanje velikih rezervi u njegovoj donjoj zoni. Sledi proširenje kapaciteta rudnika „Jama“ i „Borske reke“, kao i površinskih kopova „Veliki Krivelj“ i „Majdanpek“. Na području svih tih ležišta izgrađena je nova infrastruktura, ali i nove flotacije, pa je time njihov kapacitet podignut do maksimuma. Potpuna stabilizacija i uhodanost očekuju se tokom ove i naredne godine, što će takođe biti rekordan poduhvat kineskih graditelja. Institut je, takođe, u saradnji sa Ziđinom uradio i prilagodio kompletnu investiciono-tehničku dokumentaciju za pomenute rudnike, što je bio obiman posao koji je urađen bez ikakvih zastoja i problema.
Dr Mile Bugarin kaže i da se, po njegovim saznanjima, projekat nove topionice privodi kraju i da očekuje da on ove godine „zaživi“ u punom kapcitetu, sa ekološkim parametrima koje propisuju zakoni Srbije i Evropske unije. – Ziđin sada intenzivno radi na rekultivaciji stare ekološke zone, a reč je o prostoru od preko 300 hektara koji treba da se sanira i „pokrije“ kompletnim monitoringom uticaja na životnu sredinu. Očekujem da će se i to rešiti po standardima koje propisuje zakon.
Govoreći o tehnološkoj modernizaciji Ziđinovih rudnika, direktor IRM podvlači da kineski strateški partner u rudarstvu implementira savremene standarde i tehnologije, pa ih zato očekuje i u metalurgiji, u oblastima topljenja i elektrolize bakra. – Još uvek su to velike investicije koje zahtevaju duži montoring ostvarenih ekonomskih, tehnoloških i ekoloških pokazatelja. Dosadašnji skrining Ziđinovog investicionog ciklusa ukazuje na dobar put ka planskom ispunjenju održivih pokazatelja savremenih tehnologija u preradi rude bakra. Suština novih tehnologija počiva na smanjenju troškova proizvodnje i povećanju iskorišćenja bakra i pratećih komponenti, uz očuvanje životne sredine. Zaštita životne sredine je ključni pokazatelj održivosti novih tehnologija i to je nešto što Ziđin treba u budućnosti da radi, poštujući zakonska ograničenja koja se tiču ekoloških parametara – ističe Mile Bugarin.
Ziđin je, dodaje on, u implementaciju novih tehnologija, koje negativan ekološki uticaj treba da svedu u zakonske okvire, uložio znatna sredstva i velike napore. – Pored toga, Ziđin je kao društveno odgovorna kompanija samoinicijativno počela rekultivaciju zemljišta koje je degradirano rudarenjem u prošlosti. Reč je o istorijskom nasleđu i velikim površinama koje mnogo utiču na životnu sredinu i vodotokove koji se nalaze tik uz jalovišta. Potrebno je mnogo para, ali i vremena da se te oblasti saniraju, a mislim da je taj poduhvat za Ziđin veliki izazov. Takođe, kineski strateški partner je preuzimanjem incijative u ovom delu pokazao i želju da doprinese široj društvenoj zajednici, što zaista treba pohvaliti i odati mu priznanje – zaključuje dr Mile Bugarin.
Gorica Tončev Vasilić
