Bor, 3. jul – Gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić je na poslednjoj sednici Skupštine grada Bora
pozvao sve zainteresovane, sve merodavne institucije, od politike do nauke, da daju doprinos u rešavanju
efikasnijeg i savremenijeg, jeftinijeg i sigurnijeg grejanja grada. Čak je spomenuo da nema smisla kako se
u gradu lagodno greje, a ljudi na selu moraju da se muče i nabavljaju ogrev po šumama i drvarama. Jer,
sadašnja toplana koja grca u ogromnim gubicima i dgugovima, sa zastarelim sistemom na ekološki
nezdrav ugalj, ne može više da zadovolji ničije, ne samo EU standrade. Još ove sezone grejaće kako tako,
zagađivati okolinu, verovatno nastaviti sa gubicima i preskupim energentom. Ne samo da su postrojenja
zastarela, nego je i vrelovod u stanju raspadanja. Neohodno je i taj deo, bar delimično, gde je najgore,
sanirati i izgraditi novu toplanu na sečku i, kako je planirano, najverovatnije sunčevu energiju. Kako će
biti kad stigne gas – o tom potom. Mnogi su protiv nemačkog kredita i toplane za grejanje na drva. Ionako
ugroženi šumski fond (privatna i nezakonita seča ne jenjava, pa projekat vetroenergije na Crnom vrhu),
biće još više ugrožen i slabašna zelena pluća celog kraja postaće još bolnija.
Suočen sa tom istinom, Milikić je pozvao svakog od bistrog uma da pomogne i da izloži svoje ideje i
konstruktivne predloge. On se, iza skupštinske govornice uz direktan TV prenos, direktno obratio
građanima, ne samo institucijama. Obratio se narodu. I tu nema ništa loše. Naprotiv.
Ipak, pitamo – da li se ne kasni u konkretnom slučaju i da li ovde nije reč – mogla bi da bude još kako – i
o političkom triku pred naredne lokalne izbore. Iskustva nas uče i u ovakve mogućnosti. Pa, onda – zašto
vlast, ne samo gradonačelnik, ne upita građane, tj. narod kad se prodavao RTB -e Bor ili kad se kompaniji
bakra, RTB-u ili kineskom partneru, sad je svejedno, u dva maha oprosti ukupno oko 2,5 milijarde dinara
(toliki je sadašnji dug Toplane uz plus 900 miliona subvencija) ili kad odbornici skupštinske većine
odlučiše da se aerodrom preda Republici, ili, na primer, ko i kako koristi Dom kulture, te šta se događa sa
Kapijom Bora, da ne spominjemo Hajat naselje na Crnom vrhu… Ima, kako da ne, vazda tih i takvih
istina. Mada, recimo nije na odmet pitati i čiji su danas Borsko jezero i Brestovačka banja i kako se
koriste? Kad se značajna većina objekata na te dve lokacije prodavala niko nije pitan, odlučivala je jedino
vlast, ova ili ona, mi ili oni, ili svi zajedno, nema neke bitne razlike.
Narod se malo, ili nimalo, ko zna od kad ne pita za najvažnije i, samim tim, najživotnije odluke. I to mora
da se zna, ne da se krijemo čak i iza toga ko je recimo upropastio Apotekarsku ustanovu čije dugove od
600 miliona mora da plati gradski budžet. Tek što je 100 radnika ostalo bez posla. A ni danas u javnosti
nema krivaca, ili to mi, ovaj narod, uglavnom ne zna. Narod se u ovom slučaju – dodušđe – pitao
posredstvom svojih odbornika u Skupštini grada, naročito kod vraćanja tih 600 miliona dinara.
I kod nove toplane, kredit kod neke nemačke banke (već se ugovara), vraćaće se narodnim parama,
verovatno iz lokalnog budžeta. I kako onda narod da se posrednije ne pita, kako?
I zato se nametnulo za Borane i krucijalno pitanje: Ko je sagradio hotel sa plažama i sportskim terenima,
pa i ostale objekte ne Borskom jezeru, i ko ih je kako i zašto prodao?
