Bor, 17. novembar – Topionički dimnjaci su u Boru oduvek bili posmatrani kao vesnici posla, para i boljeg života. Zbog toga na njih nikada nije ni gledano sa odijumom, iako su istovremeno važili i za simbole krvavo zarađenog novca ali i poluvekovnog gušenja u sumpor-dioksidu. Zbog toga je prošle godine javnost sa žaljenjem ispratila rušenje najstarijeg stometarskog dimnjaka.
Drugi topionički dimnjak je od oktobra 2021. jedino obeležje grada rudarstva i metalurgije, a kao takav je nedavno dobio jednu sasvim novu, ali sporednu ulogu. Zbog nove uloge on je “obukao” i novo crveno-belo “odelo”, čime je probudio znatiželju Borana.
Dok se jedni pitaju koja će mu biti glavna funkcija, s obzirom na to da je Srbija Ziđin Koper u zaštitu životne sredine dosad uložila stotine miliona dolara, drugi se raduju crveno-belim bojama, koje ih podsećaju na omiljeni sportski klub.
Zamenik rukovodioca TIR-a Saška Tasić kaže da će se na ovaj dimnjak ispuštati svi fugitivni gasovi koji su prethodno prošli tretman odsumporavanja u istoimenom novom postrojenju. – Svi gasovi koji su nam ranije “bežali” iz metalurškog procesa, sada će biti preusmeravani u pogon za odsumporavanje i odatle će kao prečišćeni izlaziti na ovaj dimnjak – objašnjava ona.
Crveno-bele boje takođe nisu slučajnost, a njih objašnjava glavni inženjer firme “Jastrebac dimnjaci” Zdravko Vukoje, koji kaže da dimnjaci, saglasno Zakonu o vazdušnom saobraćaju, podležu obavezi signalnog obeležavanja i osvetljenja. – “Telo” betonskog dimnjaka je zato ofarbano specijalnim bojama, a crveno-bela polja su visine 17 metara. Predstoji nam postavljanje svetlosne signalizacije kako bi ovaj industrijski objekat učinili vidljivim noću, kao i u lošim vremenskim uslovima.
Nimalo jednostavan projekat sanacije topioničkog dimnjaka visokog 150 metara poveren je stručnjacima iz Smedereva, koji i pored bogatog iskustva na sličnim poslovima u zemlji i inostranstvu, tvrde da im je ovo najveći izazov do sada. – Manje reparacije na ovakvim industrijskim objektima su česte, ali do sada nismo imali priliku da radimo kompletnu sanaciju dimnjaka. Radovi su veoma zahtevni i skupi, pa nam je za kvalitetnu realizaciju bilo potrebno nekoliko meseci. Na projektu su bili angažovani građevinci, armirači, varioci, električari, pa čak i alpinisti – kaže poslovođa “Jastrebac dimnjaka” Siniša Živak.
Dimnjak je prvo “okupan” kako bi se uklonile sve nataložene nečistoće sa spoljne i unutrašnje strane. Potom je tretiran sredstvima antikorozivne zaštite, a sva oštećenja sanirana su reparaturnim malterom. Unutrašnji zidovi obloženi su sa 3.700 kvadaratnih metara pletiva od pocinkovane žice, a grubi radovi završeni su nanošenjem debljeg sloja vatrostalnog betona.
Ovaj dimnjak “rođen” je u Drugoj fazi izgradnje RTB-a Bor 1971. godine. Spolja ima betonske prstenove a iznutra je od čelika. Izgradila ga je firma “Vatrostalna” iz Zenice, a služio je za ispuštanje viška gasova sa konvertora i prženja (reaktora).
G. Tončev Vasilić