Bor, 7. avgust – Jučerašnje izjave zvaničnika kineske kompanije ZiĐin, povodom Dana rudara, više nego ohrabruju ne samo ljude u Boru, nego i celoj Srbiji. Generalni direktor kompanije, Đen Siming, izjavio je da će se krajem ovog meseca pustiti u rad sistem za prečišćavanje dima i gasova iz metalurgije koji su, protekle tri godine otkako su kineski partneri u Boru, zagađivali vazduh i nanoslili nesnosne ekološke probleme. On je još dodao – da će se ovi, štetni gasovi iskoristiti za pravljenje gipsa, potrebnog građevinskoj industriji. Odlično. ZiĐin je za te tri godine u ekološke projekte uložio ukupno 126 miliona dolara, znatno povećao proizvodnju, zaposlio 1.581 radnika, uvećao plate na prosečnih 98.000 dinara. Možemo li da zamislimo da je RTB Bor, pre neku godinu ili pre dolaska kineske kompanije, i pored ogormnog ulaganja države u savremeniju topionicu, pa i u rudarstvo, godišnje proizvodio katodnog bakra i zlata koliko se danas ovih plemenitih metala dobija za pola godine. Za ovogodišnjih šest meseci proizvedeno je 35.400 tona katoda i 691 kilogram zlata. Ekološka slika je gotovo ista ili slična.
S obzirom da je najavljeno da će novi sistem za prečišćavanje štetnih gasova proradatiti za tri nedelje, i da kineska kompanija sve bolje sarađuje i sa državom i građanima u Boru (da li ovde da računamo sporo rešavanje problema u Krivelju?), ne bi trebalo sumnjati u njihove namere. Ima i onih koji, uprkos pokazateljima i obećanjima sa vrha, ne veruju u mogućnost kineskog preporoda Bora, prvenstveno u ekološkoj sferi. Zaista, treba još vremena da se sve kockice postave kako treba i valja, i da se, zbog svake sigurnosti, ne mora žuriti sa ocenama. Jeste Dan rudara prilika da se iskažu rezultati rada i planovi, ali i dan je kada se, uz svečanosti, mora snažnije da čuje reč neposrednih radnika. Rudara, pre svih. Bor je radnički grad bio, i ostaće kao takav. Izmeniće se neke navike, pa i običaji, proširiiće se i nastaće novi rudnici na uštrb grada i okoline, ali da će se podići proizvodnja, poboljšati standard i zaposlenost, evidentno je da hoće. Iako ovog 6. avgusta, na primer, nismo čuli rudarsku sirenu (odavno je nema!), niti rudarsku budilicu, podeljene su tradicionalne Šistekove nagrade, progovorili su koliko-toliko ućutkani sindikati, opustila se bar malo udarnička atmosfera.
I kad sve ili mnoga toga saberemo, opet dolazimo do neprikosnovenog inetresa naroda u Boru i okolini, a to je: hoćemo li se nama i našoj deci obezbediti zdrava životna sredina? Da li će to uraditi ZiĐin ili država ( mogu i zajedno), građanima je aposlutno svejedno, najvažnije je da se višedecenijska obećanja vlasti i poslovodstava sa partijskim moćnicima na čelu, obistine što pre. Ovde će se lakše disati kad nebo bude čisto, ne čistije, kad se po gradu ne budu pisale parole “deca dima” ili kad nas svet ne bi gledao kao jadne i tužne zamorčiće bebroj puta ponavljanih laži i navodnih efikasnih ekoloških projekata.
To je i jedan od glavnih razloga što narod odlazi iz ovog kraja. A i greh je neoprostivi žrtvovati decu i budućnost nacije radi novca i privilegija odraslih.
Zdravlje je, pa valjda to svako zna (ne mora da proizvodi bakar i zlato!?)), najpreče, pogotovu od svakog standarda, još više od svakih, pa i narednih izbora u Srbiji.
