Bor, 6. septembar – Ove godine je 70. rođendan jedne od najlepših društvenih organizacija, sa izuzetno bogatom tradicijom, koja okuplja sve generacije – Planinarsko – smučarskog društva “Crni vrh” Bor. Godišnjica je počela da se obeležava planinarskim akcijama i usponima na vrhove Balkana, sprema se krajem novembra i veličanstvena svečanost, krenuće se na Stol, u novu bazu ( planinu i dom na Crnom vrhu oteti su i delom uništili revolucionari “5.oktobra”) asfaltnim putem od prevoja Cepe. Put, iako je vlast obećavala, nije završen do planinarskog doma, preostalo je još oko dva kilometra. Posuta je na tom delu rizla, tako da je sigurnije i bezbednije, bar vozilom, otići na vrh, ili u okrilje, prelepe planine.
Dolaskom asfalta promenjena je i slika Stola– i atmosfera je drugačija – i celog kraja. Danas se, pogotovu vikendom, na Stolu mogu videti automobili različitih tablica, od Bora i Negotina do Beograda i Novog Sada, Niša, Jagodine. Stol, i sa malim ulaganjima, postaje, ne samo retka planinarska oaza, nego i turistička destinacija. Pa, valjda je i zbog toga proširen, nadgrađen dom sa prostorijom za najamanje još sto gostiju. To je mesto za veselja i slavlja, i u tom smislu se i koristi.
Primedbe građana, i posebno planinara, da se gubi izvornost i nedirnuta priroda jesu na mestu, ali Bor je, sticajem okolnosti, prinuđen da Stol promoviše u turističku atrakciju i predao za odmor i rekreaciju, kao i zabavu izvan gradske vreve.
Godine 1986. u “Borskim novostima objavljen je tekst “Sudbina lepe planine”; novinar se, još u to vreme, zabrinuo hoće li akcija parcelisanja prostora oko doma na Stolu za vikendaše “pod posebnim uslovima” uništiti prirodne dragulja i okrnjiti mir i spokoj celog, nedirnutog Stola. Eto, prošlo je dosta vremena, i opet se ponavlja isto pitanje. Danas je tamo nikla jedna veća kuća za odmor i verovatno je namenjena i za goste željne odmora u planini, pogotovu u tako zdravoj prirodi i na maksmimalno čistom vazduhu. Tek da se vidi kako može taj deo Stola da izgleda u buduće.
Na Stolu, u domu, u svako doba možete jedino da sretnete domara Dimitrija Pistolić, rodom iz Rudne Glave, čoveka u starijim godinama, i da sa njim popijete kaficu uz nenametljiv, vedar razgovor. Dimitrije će vam naširoko pričati kako je sa akademikom Srejovićem, u svojim mlađim godinama, pronalazio najvrednije eksponate na lokalitetu Feliks Romulijana u Gamzigradu. U domu i depadansu može i da se komotno prespava. I sve je lepo, uredno, kako valja.
Danas je tako, a sutra? S obzirom da je Borsko jezero, počev od hotela, dobrim delom u rukama kineske rudarske kompanije i da im je turizam aposlutno sporedna delatnost, od te destinacije ne može se očekivati napredak u turističkoj ponudi. I na sajmovima turizma sve više se propagira planina Stol na uštrb Brestovačke banje, Jezera i ostalih potencijala. Neće više biti ni kafića 500 metara pod zemljom u rudniku “Jama”, etno domaćinstva tek se razvijaju, Crni vrh je “ni na nebu ni na zemlji”, od Hajat naselja nema više ni spomena, predsednička rezidencija na Dubašnici je zaboravljena i, nažalost, niko je ( zbog čega?) i ne planira u turističkim projektima. Iako bi Brestovačka banja mogla, uprkos svih nedaća, da privuče goste iz zemlje i sveta, ostaje rasparčana i neiskorišćena, ponajpre u zdravstvenom prostoru. Trebaće dosta dana i godina da se vidi i šta je čije, i kako se (ne)gazduje objektima i vrednim imetkom, ko je odgovoran za propadanje čak i jednog kraljevskog dvorca.
I, eto, jedno po jedno, stiže se do toga da je neminovno i nedirnuti Stol prodrmati, rastresti i potresti, učiniti ga bližem, uz strepnju da nikad više neće biti što je bio, niti će izgledati kakvog smo naučili da ga gledamo. I divimo se. Sada ćemo se, ćini se, iz dana u dan, sve manje družiti sa naviknutim, prirodnim lepotama Stola, a, hteli ili ne, prigrlićemo rudarska okna i rudokope. Rudnik bakra prekriće i centar Krivelja, zatvoriće taj put, i na Stol odlazićemo preko Bučja ili, što je mnogo teže, kroz vrletni od gornjanskih Belih voda.
Nije lako u istom danu razvijati i rudarstvo i turizam.
Boru i okolini sleduje neka druga slika i prilika, ne samo kad je reč o Stolu. Nismo baš želeli, ali – gladaćemo! Mora se.
