Bor, 28. decembar – Na poslednjoj sednici gradske skupštine u Boru postavljena su neka više nego zanimljiva i za vlast ni najmanje prijatna pitanja, ali, po nepisanom pravilu, odgovori su uglavnom ostali šturi, uopšteni, nedorečeni. Ili ih nije ni bilo. A konstatovalo se i zanimalo: „To nasleđe kad je reč o problemima Toplane – ko je, kako i kad radio, to današnju generaciju mladih ne interesuje“. Gde je odgovornost? Zašto dug Toplane iz 2012. godine od 189 miliona nije do danas plaćen pa ja narastao na blizu pola milijarde dinara? Zašto se odbornici, i posebno građani, dve godine zamajavaju izgradnjom toplane na seču, pa se odustalo. Ko je kriv za potrošene pare i izgubljeno dragoceno vreme? Odbornik pozicije, ne opozicije, pitao je: Kakav je to nekvalitetan ugalj sa puno blata ostao na deponiji od prošle sezone, spominje se deset do 30 tona. Zašto se sve to ne preispita? Ili: Kako se uspelo da jedna drvena klupa na gradskim površinama košta 108.000 dinara. Posebno: Zašto se gradi novi fudbalski stadion a postojeći ruši? Zar strani trgovinski lanac mora baš da bude kod Sportskog centra a Bor ima vazda slobodnog prostora na ostalim lokacijama? Zašto bolnica posle akva parka, pa predsednik Vučić je obećao izgradnju nove boilnice pre dve godine… Zar nikome ne smeta ruina od „Kapije Bora“ ili započeta zgrada „Mulen ruž“ (nije spomenuta još gora sudbina bivšeg Ekspres restora u starom centru grada!)? I najzad – otkud tek sad, posle toliko godina, da se sa krova Doma kulture skine bespotrebno, štetno i nezakonito držanaje metalne ptice. Nepoznato je i ko je i koliko plaćao utrošak struje ptice „feniks“. Naprosto, planirana je neophodna zaštita krova na domu, i to je jedini, zamislite jedini, razlog. A rekonstruisaće se, po ko zna koji put, i plato ispred Doma kulture. I da se ne zadržavamo na nabrajanjima i sličnim primerima, jer nije bilo odgovra ni na pitanje – zašto su bez propisnih dozvola građeni pojedini objekti, kao kružni tokovi, dećje igralište na spomeničkom prostoru Doma kulture, Zoološki vrt? Drugačije, ko to ovde, i ovih godina, izigrava i nepoštuje zakon?
I sve ovo nije novost, niti se prvi put javno začulo. Ovde se pojavilo i pitanje – zašto se izbegavaju odgovori na nešto što je i jasno i argumentovano, i apsolutno nije zlonamerno. Odbornik iz pozicije glasno i jezgrovito je zatražio da se preispita koliko je plaćeno blato od uglja na deponiji Toplane i da se, ukoliko ima razloga, pokrene istraga. Da policija i sud urade svoj posao. Jer, u Toplanu, i staru i novu, uložiće se još brdo para – milijarde narodnog, budžetskog novca. Nije to šala, ni nečiji inat pa da sad isteruje pravdu jer nema druga posla. To je obaveza i poznato je čija. Vlast mora da snosi odgovornost i za učinjeno i neučinjeno. Tako je svuda u svetu. U nas, spomenusmo i primere, nema dovoljno razumevanja, ne vidi se odgovornost. I ceo svet nam se danas – baš iz tih razloga – podsmeva. U borskom slučaju, i aktuelna pozicija i opozicija, bili su u vlasti. I zašto se onda ne utvrdi ko je, kad i zašto kriv. Ne može da se učini pomak u tom pravcu ukoliko institucije ćute ili se prave da ne vide, ili, što je moguće, jedino reaguju na mig partije na vlasti.
U najnovijjim događanjima oko izbora imamo slčinog ponašanja samo u drugačijem obliku. I sve se svodi na istinu da o tome kako su izbori protekli, gde je bilo i kakvih propusta, više brinu mediji i politički protivnici nego institucije. Doduše, ukoliko su i one, institucije ispolitizovane, onda je problem još složeniji i, shvatljivo, život sve komplikovaniji. Ne vredi oštra polemika, žučna rasprava, pa i lično vređanje, ukoliko ne poštujemo i sebe i svakog drugog, ukoliko se preganjamo – kao na poslednjem skupštinskom zasadanju – ko je i kad, koliko i zašto se zadužio, proneverio, pa i klasično pokrao društveni imetak. Ko je, rečju, upropastio Toplanu. I što je najneprijatnije: tek se spremaju nove subvencije i investicije u tu, više nego prepoznatljivu „rupu bez dna“. Došlo se do toga – ili nova, papreno skupa toplana (posebno se planiraja neophodna obnova toplovodne mreže duge 220 km) ili ekonomska cena grejanja koja je, po projekcijama danas odgovrnih, blizu 200 dinara po kvadratu. Da li će i ovoliki, rekordni budžet od osam milijardi, izdržati „grejnu“ i ostale potrebe?
Toplana u Boru je, izgleda, za svaku vlast, aktuelnu još kako, bila i ostala opasna „igračka“. Grejalo se i „na sečku“, seckalo se praznim pričama. E, da je, kad se malo bolje prisetimo, i jedina, gde bi nam bio kraj!
