Domaće lubenice i dinje ove sezone stigle su na pijace i u markete ranije nego obično, zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama koje su ubrzale njihov rast i sazrevanje.
Proizvođači su zadovoljni kako prinosom tako i kvalitetom, ali ne i otkupnim cenama koje su do tri puta niže od onih po kojima se bostan nudi potrošačima.
Berba je započela oko 20. juna, dve nedelje pre uobičajenog termina. Sunčano vreme doprinelo je tome da plodovi budu posebno slatki ove godine. Veselin Barudanov iz Deronja, poznatog bačkog sela po uzgoju bostana, ističe za Novosti da su sve lubenice u njegovom selu kalemljene, što im je povećalo otpornost.
– Ako leto bude toplo, bez velikih žega, lubenica će biti za prodaju sve do polovine septembra, jer smo ih sadili u više etapa – kaže Barudanov.
On proizvodi sedam sorti lubenica na blizu devet hektara i zadovoljan je prvim prinosima, koji se kreću oko 80 tona po hektaru. Uz primenu GlobalGAP standarda kvaliteta i kontrole, sav rod prodaje marketima po trenutnoj ceni od 30 dinara za kilogram.
I pored zadovoljavajućeg prinosa i kvaliteta, proizvođači su nezadovoljni otkupnim cenama.
– To je vrlo niska cena, a zaradu nam oduzima uvoznički lobi, koji snabdeva tržište jeftinim nekvalitetnim lubenicama iz Grčke i Albanije – negoduje Barudanov.
Njegov kolega iz Deronja, Jovan Marić, prodaje lubenice za 35 dinara, a dinje za 60 dinara po kilogramu, isključivo nakupcima iz Subotice, Kule, Vajske i Kljajićeva, sa kojima ima dugogodišnju saradnju.
– Cene su pale za svega nekoliko dana, jer su na početku berbe lubenice preuzimane za 45 i 50, a dinje za 70 dinara. Bilo bi dobro kad bi se otkupne cene tokom većeg dela sezone zadržale na sadašnjem nivou – napominje Marić.
Lubenice se u piljarnicama i marketima, na pijacama i uličnim tezgama prodaju po cenama od 70 pa do čak 150 dinara, a dinje od 100 do 200 dinara.
– Moraju i nakupci da zarade, jer imaju velike troškove za gorivo i zakup prodajnih mesta, ali ipak cene lubenica i dinja moraju biti niže da bi i ljudi sa malim primanjima mogli da ih kupe cele, a ne na kriške – zaključuje Marić.
Rano sazrevanje bostana donelo je radost proizvođačima zbog kvaliteta i količine plodova, ali ekonomski izazovi i niske otkupne cene ostaju prepreke koje moraju biti prevaziđene kako bi sezona bila uspešna za sve učesnike u lancu proizvodnje i distribucije.
