Poslednjih dana u medijima se pojavila polemika – da li je, i koliko, bistra i čista decenijama ekološki mrtva, bez biljnog i životinjskog sveta, Borska reka? Rudničke i topioničke vode, te gradsko fekalno zagađenje iz Bora, nemilosrdni su uništavali nekada bistru i zdravu Belu ili Borsku reku. Pirit se gomilao na njenim obalama sve do uliva u Dunav. Mnogi su je proglašavali i najvećim zatrovanim rečnim tokom u Evropi.
Danas, bez obzira na politizaciju ove teme, mirno teče ovog vrelog leta plitka i bistra Borska reka okružena zelenilom, ali i neizbežnim piritom. Koliko je čista, veliko je pitanje. Korito se vidi kao da je na dlanu, voda se bistri.
Ovaj snimak sačinjen je na mostu u Rgotini i pokazuje maltene kristalno
bistru vodu na prvi pogled, s tim što nije, i pored upornosti, mogla da se vidi bilo koja životinjska vrsta. O ribama ili žabama – nema ni govora.
Uprkos svemu, Borska reka se, nakon mnogo godina, izbistrila, lepo je pogledati. Gotovo da čovek ne poveruje!
A da li je kineski Ziđin doprineo tom „čudu neviđenom“ – sigurno je da jeste. Ogroman novac se ulaže u ekološke projekte.
Ko god ne može da poveruje u bistru Belu, danas Borsku reku, bar to nije teško ustanoviti?
