Igor Velić: OSVETLITE ULICE I PEŠAČKE PRELAZE U BORU

Kako prenosi portal Ist media, u saobraćajnoj nezgodi koja se juče, oko 17.40 časova, dogodila na obeleženom pešačkom prelazu u blizini prodavnice „Lilly” u Boru, teško je povređena sedamdesetpetogodišnja Anka Đ. (1951), čiji je život ugrožen. Na nju je naleteo automobil koji se kretao iz pravca Četvrtog kilometra.

Povodom ove tragične nezgode, na mojoj objavi na Fejsbuku oglasio se veliki broj građana Bora. Većina njih ukazala je na problem neadekvatnog uličnog osvetljenja, kako u Ulici Moše Pijade, gde se nezgoda dogodila, tako i u drugim delovima grada. Ovaj problem nije nov, ali ga lokalne vlasti godinama ne rešavaju. Adekvatna osvetljenost ulica i pešačkih prelaza jedan je od važnih preduslova za bezbednost svih učesnika u saobraćaju, naročito tokom noći i u uslovima smanjene vidljivosti.

U ovoj kolumni neću se baviti konkretnom saobraćajnom nezgodom, njenim uzrocima i okolnostima, niti eventualnim propustima učesnika, jer je to posao nadležnih institucija. Želim, međutim, da iskoristim ovaj povod da ponovo skrenem pažnju na bezbednost pešaka i ukažem na problem koji se predugo zanemaruje. Zato upućujem apel lokalnim vlastima da konačno preduzmu konkretne mere i obezbede adekvatno osvetljenje ulica i pešačkih prelaza u Boru.

Kada govorimo o bezbednosti pešaka, nije dovoljno samo da očekujemo da će vozači i pešaci biti oprezni i poštovati pravila saobraćaja. Moraju se stvoriti i takvi uslovi na ulicama da jedni druge možemo blagovremeno da uočimo i bezbedno da reagujemo.

O razmerama problema svedoče i podaci iz Preglednog izveštaja koji je objavila Agencije za bezbednost saobraćaja. Na teritoriji grada Bora u periodu od 2020. do 2024. godine smrtno je stradalo pet pešaka, dok je njih 87 zadobilo telesne povrede. Najugroženije starosne kategorije su osobe starije od 65 godina, sa četiri poginula i 28 povređenih, deca uzrasta od 0 do 14 godina sa 20 povređenih, kao i građani starosti od 31 do 45 godina sa jednim poginulim i osam povređenih.

Posebno zabrinjava činjenica da među najugroženijim kategorijama imamo upravo one kojima je potrebna najveća zaštita, decu i starije građane. A grad koji nije bezbedan za dete i starijeg čoveka teško može da se nazove gradom po meri svojih stanovnika.

Možemo reći da je jedan od najčešćih faktora od strane vozača koji je doprineo nastanku saobraćajne nezgode sa poginulim i povređenim pešacima neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta.

Ne znam da li ste znali da je sudar vozila koje se kreće brzinom od 40 km/h sa pešakom ekvivalentan  padu sa drugog sprata zgrade, sudar pri brzini od 60 km/h padu sa petog sprata zgrade, dok pri sudarnoj brzini od 80 km/h padu sa osmog sprata zgrade.

Jedan od najčešćih faktora od strane pešaka koji su doprineli nastanku saobraćajne nezgode je neoprezno stupanje na kolovoz, a da se prethodno nije uverio da to može bezbedno da učini.

Iako se smatra da za pešačenje nije potrebna bilo kakva obuka, ipak postoje pravila kojih se treba pridržavati da bi se izbegle rizične situacije. Poražavajuće je da je u našoj zemlji saobraćajno vaspitanje i obrazovanje koje se sprovodi u predškolskim ustanovama i osnovnoj školi na jako niskom nivou i zavisi od malog broja pojedinaca koji se istinski trude da obuče decu za bezbedno učestvovanje u saobraćaju, dok sistemsko delovanja kroz školske programe ne postoji.

U saobraćaju pešaci svakako moraju biti najpažljiviji prilikom prelaska ulice. Iako očekuju da će vozači zaustaviti svoje vozilo i da će propustiti pešake na pešačkom prelazu, može se desiti da vozači ne uoče pešake na vreme ili da ne budu u stanju da se blagovremeno zaustave. Dobar deo vozača koristi mobilni telefon tokom vožnje i vozi pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, te iz tih razloga prave propuste koji dovode do stradanja pešaka. Takođe ono što se da primetiti na našim ulicama je da vozači u Boru ne poštuju baš pešački prelaz i pešake koji su stupili ili iskazuju nameru da stupe na kolovoz.

Za kretanje i prelazak preko ulice treba koristiti trotoare i pešačke prelaze svuda gde postoje. Veoma je važno da pešaci obrate pažnju na saobraćajnu signalizaciju, kao i da budu dovoljno udaljeni od kolovoza dok se kreću ili čekaju da pređu ulicu. Kamioni i autobusi često prilikom skretanja prave veliki luk i tada jednim svojim delom mogu preći i preko trotoara. Zato je neophodno da su pešaci uvek skoncentrisani i oprezni. Uvek kada se nalaze u blizini motornih vozila pešaci moraju voditi računa o tzv. mrtvim uglovima. To su situacije u kojima vozači nisu svesni prisustva pešaka, jer nisu u mogućnosti da ih vide.  U Boru veliki problem predstavljaju i vozila koja su zaustavljena i parkirana na kolovozu, pa i na samim pešačkim prelazima. To sve dodatno ugrožava bezbednost pešaka i mogućnost da ih vozači uoče na vreme. Problem je što Policija u Boru takvo nepropisno zaustavljanje i parkiranje toleriše.

Takođe, greške koje pešaci prave i koje dovode do saobraćajanih nezgoda su prelaženje ulice van pešačkog prelaza, neuveravanje prilikom prelaska ulice i loše procene saobraćajne situacije, provlačenje između zaustavljenih i parkiranih vozila, iznenadno istrčavanje i pretrčavanje ulice, korišćenje mobilnog telefona i slušalica prilikom prelaska ulice, prelaženje ulice na crvenom svetlu, itd.

Savet za vozače kada prolaze pored zona velike atrakcije, škola, dečijih igrališta, sportskih terena, parkova, bolnica, staračkih domova, šopin molova, apoteka, itd. da obrate pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz. I kada vozilom prilaze pešačkom prelazu da svoju brzinu prilagode tako da u svakoj situaciji koju vide ili predvide mogu bezbedno da zaustave svoje vozilo ispred pešačkog prelaza. Takođe, na delu puta na kome se kreću deca i na kome postoje saobraćajni znaci o učešću dece u saobraćaju, da voze sa naročitom opreznošću, tako da mogu blagovremeno da zaustave svoje vozilo. Nije redak slučaj da deca ponesena igrom, „izlete” na put za loptom, ne obraćajući dovoljno pažnje na situaciju u saobraćaju.

Opasnost je izražena tim pre što su parkovi, školska dvorišta i mnoga igrališta ograđena ogradom iza koje se deca ne vide i njihova namera se ne uočava na vreme. Deca ne mogu samostalno da procene situaciju u saobraćaju i treba imati veliko razumevanje za njihovo nepropisno kretanje.

Nepregledan pešački prelaz, zaklonjen parkingom ili zelenilom, predstavlja poseban problem za vozače, jer nemaju uvid u kretanje pešaka. Kada se krećete vozilom na putu koje ima najmanje dve trake u istom smeru (ulica Moše Pijade i Zeleni bulevar), morate zaustaviti vozilo ukoliko se vozač vozila iz desne trake zaustavio na pešačkom prelazu. Vozači ne smeju da obilaze vozilo koje se zaustavilo da bi propustilo pešaka!

Brojne studije rađene širom sveta su pokazale da pešaci najviše smrtno stradaju u vreme sumraka i prvog mraka.  Kao i da adekvatno osvetljenje nesumnjivo povećava bezbednost učesnika u saobraćaju. Studija rađena 2010. godine u Evropskoj Uniji pokazuje da svaki četvrti nastradali pešak strada na pešačkom prelazu i tu dolazimo do problema iz naslova ovog teksta.

Prema podacima NHTSA (National Center for Statistics and Analysis), u Sjedinjenim Američkim Državama u 2011. godini oko 30% od ukupnog broja nastradalih pešaka je nastradalo na pešačkom prelazu ili u njegovoj blizini, a 70% nastradalih pešaka je nastradalo u toku noći.

Podaci iz istraživanja koje je sprovelo GIS Udruženje Srbije u okviru svetski priznatog projekta „Sigurne staze i putanje kretanja učenika osnovnih i srednjih škola u Boru”, govore da je 70% anketiranih roditelja učenika osnovnih i srednjih škola u Boru izjavilo da nije zadovoljno osvetljenjem grada Bora.

Naime, pešake u tamnoj odeći, u noćnim uslovima, uočavamo tek na 26 metara. Ako se krećemo 50km/h, za jednu sekundu auto prelazi 14 metara. U najboljem slučaju vozaču je potrebna jedna sekunda da reaguje i pri ovoj brzini, u normalnim uslovima, zaustavni put vozila je 27 metara, tako da već imamo incidentnu situaciju. Situacija je znatno gora ako je kolovoz klizav (kiša, sneg, poledica) pošto je tad zaustavni put vozila duži.

Takođe, uočavanje pešaka u dobroj meri zavisi i od položaja izvora svetlosti kod pešačkih prelaza. U slučaju krivina i prevoja izvore svetlosti treba postavljati ispred pešačkog prelaza, gledano iz smera saobraćajnog toka, pošto je pešak tad vidljiv efektom negativne siluete. Dok, što se tiče pravog puta, izvore svetlosti treba postavljati iznad pešakog prelaza, pošto je pešak tad vidljiv efektom pozitivne siluete.

U svetu postoji veliki broj idejnih i praktičnih rešenja za osvetljavanje pešačkih prelaza saobraćajnom opremom i potrebna je samo želja, volja, stručnost i znanje ljudi koji su za to zaduženi da se taj problem reši.

Dodatno osvetljenje pešačkih prelaza i ulica treba da omogući bolje uočavanje samog pešačkog prelaza, prilaza pešačkom prelazu i pešaka u ovoj oblasti. Posebnim osvetljenjem pešačkog prelaza skreće se dodatna pažnja vozaču na njegovo prisustvo, a pešaci u zonama prelaza i na delu trotoara ispred prelaza postaju vidljiviji.

Kod osvetljavanja pešačkih prelaza bitni su kako sam pešački prelaz, tako i zona trotoara širine do jednog metra i prilaz pešačkom prelazu sa obe strane pešačkog prelaza širine šest metara.

Koje pešačke prelaze i ulice u Boru treba osvetliti?

Za početak sve pešačke prelaze koji se nalaze u zonama škola i zonama gde je veća frekvencija pešaka (parkovi, igrališta, sportski tereni, pijaca, bolnica, zdravstveni centar, tržni centri, apoteke, veći trgovinski lanci i sl.).

Osvetljavanjem pešačkih prelaza i ulica pored aspekta bezbednosti svih učesnika u saobraćaju dobili bi i znatno vizuelno ulepšavanje grada.

Takođe, smatram da nije problem da naša Gradska uprava svake godine đacima podeli svetloodbojne prsluke, narukvice, priveske, nalepnice, itd. kako bi deca kao pešaci bila vidljivija u saobraćaju ostalim učesnicima. Ne iziskuje veliki trošak, a dovodi do veće bezbednosti dece kao pešaka. U saobraćaju važi pravilo „vidi i budi viđen”.

Neophodno je da Grad Bor najpre izradi registar svih ulica i pešačkih prelaza na kojima je osvetljenje nedovoljno, neispravno ili tehnički neadekvatno, kako bi se na osnovu utvrđenog stanja odredili prioriteti za njihovo uređenje. Posebnu pažnju treba posvetiti zonama škola, vrtića, zdravstvenih ustanova, bolnice, pijace, parkova, igrališta, stambenih naselja i drugim lokacijama sa velikom frekvencijom pešaka. Pored postavljanja adekvatnog javnog osvetljenja, neophodno je primeniti i posebna tehnička rešenja za osvetljavanje pešačkih prelaza, koja će omogućiti vozačima da blagovremeno uoče pešake i bezbedno se zaustave. Istovremeno, potrebno je ukloniti sve prepreke koje smanjuju preglednost, poput nepropisno parkiranih vozila, neadekvatno održavanog zelenila i drugih objekata koji zaklanjaju pešačke prelaze ili prilaze prelazima. Sve ove aktivnosti moraju biti deo jasno definisanog plana, sa utvrđenim prioritetima, rokovima i potrebnim budžetskim sredstvima, uz redovno informisanje javnosti o preduzetim merama i postignutim rezultatima.

Ako želimo da smanjimo broj nezgoda i sačuvamo ljudske živote potrebna nam je revolucija ideja, projekata, praktičnih rešenja i upotreba novih tehnologija koji će tome doprineti. Kao i sistemsko delovanje kroz rad lokalne samouprave.

Da bi sve ovo ostvarili neophodan nam je Katastar saobraćajne signalizacije, Strategija za bezbednost saobraćaja, izmene i dopune Odluke o tehničkom regulisanju saobraćaja, Plan održive urbane mobilnosti, kao i niz istraživanja i analiza bezbednosti saobraćaja.

I na kraju, svaki učesnik u saobraćaju (pešak, vozač, bicilista, motociklista…) je dužan da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaja, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost.

Svi smo mi, na neki način, odgovorni za bezbednost u saobraćaju. Ali odgovornost nije ista, niti je jednako raspoređena. Oni koji upravljaju sistemom, planiraju infrastrukturu i donose odluke imaju posebnu odgovornost da stvore uslove u kojima ljudski život neće zavisiti od sreće, slučajnosti ili trenutka nepažnje. Jer, kako je Dostojevski napisao u Braći Karamazovima: „Svi su krivi za sve“. A ako smo zaista svi odgovorni, onda je krajnje vreme da tu odgovornost počnemo i da pokazujemo.

Igor Velić, master inž. saobraćaja