KOLIKO KOŠTA BITI PODSTANAR: CENE KIRIJA PO GRADOVIMA U SRBIJI

Novinari Danasa istraživali su kolike se trenutno kreću cene kirija po gradovima, odnosno koliko košta biti podstanar u Srbiji. Cene se, u zavisnosti od grada do grada, kreću od 50 pa do nekoliko stotina evra.

Beograd: I do 3.700 evra

U Beogradu cene kvadrata konstantno rastu i kada se radi o prodaji ali i izdavanju, tako je poslednjih dana na sajtovima koji se bave izdavanjem nekretnina bilo moguće naći garsonjere za 250 evra mesečno u Nehruovoj ili Učiteljskom naselju.

Cena za mesečnu kiriju ide i do 3.700 evra, za koliko se izdaje luskuzni četvorosobni stan na Dedinju. Garosnjere ili jednosobni stanovi do najviše 40 kvadratnih metara u centru, na Vračaru ili Savskom vencu su od 300 do 450 evra, dok su cene za dvosobne stanove šarenolike, od 400 do 550 evra mogu da se nađu dvosobni stanovi, od 50 do 60 kvadratnih metara na Novom Beogradu, kod Botaničke ili u Denkovoj bašti.

Kod Kalenić pijace, ali i u drugim, centralnim delovima grada dvosobni stanovi, salonski ili luksuznije opremljeni za mesec dana koštaju i do 900 evra.

Veći stanovi, penthausi ili luksuzno opremljeni koštaju više od 1.000 evra, od 1.300 do više od 2.000 evra u proseku. Većina ih je u Beogradu na vodi ili nekom od beogradskim blokova, najčešće 63 ili 65.

Vranje: Kirije od 100 do 350 evra

Uzimajući u obzir uzorak od 21 oglas sa sajtova za iznajmljivanje stanova, cene kirija u Vranju su od 100 evra za manje stanove i garsonjere do 350 za one sa više od 100 kvadratnih metara i veći broj soba. Popularno je i dnevno rentiranje stanova, takozvano „stan na dan“, a za to treba izdvojiti 20 do 25 evra.

Za stanove u centru grada ne morate potrošiti „bogatstvo“; ima slučajeva da zakupci za uži centar potražuju i 110 evra, naravno da ima i skupljih stanova u gradskom jezgru (150 ili 160 evra), baš kao što se i na periferiji stanovi mogu rentirati za stotinak evra.

Stanovi su samo u nekoliko slučajeva reklamirani nenamešteni, inače su u potpunosti opremljeni pokućstvom – pa i mikrotalasnim pećnicama i klima-uređajima, primera radi.

Vlasnici navode da su stanovi u „uobičajenom stanju“, ali ima i onih koji su „luksuzni“. Takvi su, na primer, oni sa dve spavaće sobe, više od 100 kvadratnih metara, a čija cena mesečnog izdavanja nije niža od 250 evra.

Režije iznose od 2.000 do 3.000 dinara na mesečnom nivou, tako piše u manjem broju stambenih oglasa koji sadrže i ovaj podatak.

Najskuplji stan – od 21, koliko je obuhvatilo istraživanje – mesečno košta 350 evra a režije iznose 3.000 dinara. Ima 90 „kvadrata“, troiposoban je, namešten i ima centralno grejanje, dva parking mesta, kupatilo, toalet i četiri terase, ali se nalazi na periferiji grada.

Novinarka Sanja Petrov za Danas kaže da je „malo je čudno da u Vranju, sa ovakvim standardom, stanovi za jednu osobu koštaju 150 ili 160 evra“.

„Ja sam imala sreću, pre godinu i po sam našla jeftiniji stan, meni sa računima izađe oko 150 evra. Uspela sam da spustim cenu upravo zbog lokacije, jer mi treba 30 do 40 minuta pešaka do centra. Ima ljudi koji imaju jednosoban stan, plaćaju ga 150 evra, plus daju novac za troškove, plus pelet zimi. Jasno mi je da gazde žele da zarade, ali kad razmisliš za kolike plate rade ljudi u Vranju, a koliko vlasnici stanova potražuju za iznajmljivanje, to je nesrazmerno“, rekla je Petrov.

Užice: Malo stanova u ponudi

Već duži period, podstanare u Užicu ne brine samo cena stanova, već i veoma mala ponuda, posebno u širem centru grada. Šanse za pronalazak odgovarajućeg stana povećavaju se u periodu između dve fakultetske godine, jer veliki broj stanova iznajmljuju upravo studenti, najviše Pedagoškog fakulteta. Ipak, i tada su češći oglasi u kojima se stanovi traže, nego nude, odnosno iznajmljuju.

Jedan vlasnik stana u Užicu za Danas kaže da ga radije izdaje porodicama, jer one “uobičajeno više brinu o održavanju”, dok drugi misli drugačije i ističe da je “sigurniji da će kiriju dobiti na vreme, ako je šalju roditelji studenata”.

Raspon u cenama iznajmljivanja užičkih stanova nije mali, a zavisi od više faktora, među kojima je na prvom mestu lokacija: uži, širi centar ili neko od udaljenijih naselja. Sledi kvadratura, vrsta grejanja, a jedan od odlučujućih faktora je i da li se stan nalazi u kući ili zgradi, kao i da li je u pitanju stara ili nova gradnja.

U užem centru Užica, u zavisnosti od kvadrature I broja prostorija, cena iznajmljivanja stanova uglavnom se kreće od 150 do 200 evra. Mogu biti jeftiniji, ukoliko je reč o stanovima u kući, ali I skuplji, ako je u pitanju novogradnja ili stan veći od dvosobnog.

Sa druge strane, najčešća cena stanova u Krčagovu, na Senjaku, Terazijama, Carini ili Pori, kreće se od 80 do 120 evra, a jeftiniji su stanovi u kućama.

Višesobni stanovi koji se izdaju studentima, uglavnom košraju od 50 do 80 evra, po stanaru.

Jedna podstanarska porodica kaže za Danas da je za izbor stana važan faktor vrsta grejanja, jer se godinama već greju na drva.

– Navikli smo da tako funkcionišemo i znamo koliko novca treba da izdvojimo, ne sviđa nam se ideja da tokom cele godine plaćamo gradsko grejanje, kažu u ovoj porodici.

Drugi, ipak objašnjavaju da radije biraju manje stanove u užem ili širem centru, u kojima plaćaju gradsko grejanje, ali ne i prevoz do posla ili škola.

Subotica: Najviše se izdaju jednoiposobni stanovi

U Subotici je najveća potražnja za jednoiposobnim stanovima, a na cenu utiče niz različitih faktora.

Kako objašnjavaju iz jedne agencije za nekretnine, navike Subotičana su se u poslednjih nekoliko godina promenile po pitanju iznajmljivanja stanova, jer je nekada najveća potražnja bila za jeftinim stanovima, dok je danas najvažniji kriterijum kako je stan opremljen i na kojoj lokaciji se nalazi.

“Centar se najviše traži u Subotici, ali tu su i Prozivka i Radijalac. Opremljenost je jako bitna i struktura stana. Najviše se traže namešteni stanovi i da je nameštaj noviji i moderniji. To je prvo i osnovno, a bitno je i da ima svu tehniku i da je čisto i uredno”, kažu iz agencije.

Tako je za nameštenu garsonjeru u Subotici potrebno izdvojiti od 130 do 150 evra na mesečnom nivou, koliko i za jednosobne stanove, dok se namešteni jednoiposobni stanovi, koji imaju odvojenu spavaću sobu, izdaju po ceni od 180 do 200 evra.

Nenamešten dvosoban stan može da se nađe i za 150 evra mesečno, dok se namešteni kreću od 200 evra pa na više.

Trosobni stanovi su skuplji i, kako objašnjavaju iz agencije za nekretnine, ovde se ulazi u sferu luksuznih nekretnina.

“Trosobni stanovi se kreću od 200 do 250 evra, jer tu su režije skuplje i ovo je neka granica gde se prelazi na luksuzne nekretnine koje su dosta tražene u poslednje dve godine. Tu imamo stanove i od 350, 400, 500 i 800 evra, a ima i stan od 2.000 evra koji je izdat u Subotici”, kažu iz agencije za nekretnine.

Uz sve ovo, na cenu kirije takođe mogu da utiču i režijski troškovi.

“Ako je stan u novijim zgradama gde postoje alokatori ili grejanje na gas, pa može da se ugasi ako neko nije kod kuće, onda stanodavac može da postigne veću kiriju, dok kod starijih stanova gde i dalje ide obračun kvadraturno, u 60 odsto slučajeva, gde je grejanje duplo u odnosu na ove stanove, automatski je i kirija niža”, poručuju iz agencije za nekretnine.

Zrenjanin: Stanari ne pitaju za cenu samo traže brz internet i udoban krevet

Kada bi se u Zrenjaninu tražio stan za iznajmljivanje preko sajtova lokalnih agencija za nekretnine, moglo bi se učiniti da stanova u ponudi nema. Ipak, to nije tačno. Stanova ima, iznajmljuju se ali u direktnom kontaktu sa agencijama.

Stanarine se kreću od 100 do 300 evra mesečno u zavisnosti od opremljenosti i veličine stana. Depozit je obavezan, najmanje jedna a najviše tri kirije.

– Izdaju se uglavnom stanovi u novim zgradama a na cenu najviše utiče veličina i opremljenost stana. Stanovi od 50 i više kvadrata u zgradama starim nekoliko godina mogu u ovom trenutku da se izdaju i za 250 evra a najvažnije budućim stanarima koji rentiraju stanove po toj ceni su brz internet i udoban krevet. To su ljudi koji mnogo rade, internet im je neophodan kao i udoban krevet da mogu da se odmore posle celodnevnog rada. Što se lokacija tiče, Zrenjanin je bukvalno podeljen na dva dela, na dve radne zone. Ko je zaposlen u nekoj fabrici u radnoj zoni Jugoistok, traži stan bliže toj zoni, ko radi u zoni Bagljaš, traži stan što bliži poslu. U staroj gradnji, stanove skoro da niko i ne traži. Mladi hoće nove, čiste, sređene stanove, sa novim nameštajem. Ne žele da se petljaju sa krečenjem, popravkama, kvarovima. U novim zgradama i računi za grejanje su manji, jer su zgrade visoko energetski efikasne, tako da se gotovo isključivo traže noviji stanovi, kaže Gordana Božić, agent za nekretnine.

Ono što se, ipak, može naći na sajtovima agencija za nekretnine su luksuzni stanovi, čiji se najam kreće od 500 evra pa naviše.

Kuće za iznajmljivanje retko ko traži a retko ko i nudi.

– Starije kuće se pretvaraju u spavaonice i ima takvih primera, da se kuće iznajmljuju za grupe radnika, koji u tom prostoru bukvalno prespavaju, kažu u agenciji za nekretnine.

U zrenjaninskom naselju Mala Amerika, u kom su i viša škola i fakultet, izdaju se sobe sa zajedničkom kuhinjom i kupatilom, a cena sobe kreće se od 60 evra pa naviše. U pitanju su kuće starijeg datuma, pa se i studenti sve češće odlučuju za najam većeg stana u novogradnji, u koji može da se smesti i po četvoro mladih. Kad se podele kirija i troškovi, onda i ne ispadne jako skupo.

U Zaječaru potražnja za stanovima, ali slaba ponuda

Iznajmljivanje stana u Zaječaru u poslednje vreme postalo je nemoguća misija. Zbog otvaranja fabrike Aptiv u gradu na Timoku, ono malo stanova što je bilo slobodno, zauzeli su novi stanari.

Što se tiče zakupa stana u gradu na Timoku, mesečni zakup garsonjere ili jednosobnog stana stoji od 50 do 100 evra, plus struja, voda, i grejanje.

Cena dvosobnih stanova kreće se od 100 evra pa čak do 200 evra za mesec, naravno plus komunalije.

Kristijan Jovanović, radnik u Interex-u, kaže za Danas, da mesečni zakup dvosobnog stana stoji 100 evra, ali cena komunalija zavisi da li je leto ili zima.

“Cena od 100 evra za stan nije visoka, ali samo leti. Tada za struju, vodu i sve komunalije plaćamo još 100 evra preko, dok u zimskim mesecima, samo za struju, pošte se tako grejemo, plaćamo 300 evra”, kaže on.

Drugi naš sagovornik Marko Petković, kaže da sa porodicom živi u dvosobnom stan, i to ga mesečno košta 150 evra.

“Do skoro smo plaćali 120 evra mesečno za stan, ali od januara meseca plaćamo 150 evra. Za grejanje plaćamo još 7.000 dinara, plus, struja i voda, što mu dođe još toliko za komunalije”, objašnjava naš sagovornik.

Porodica Stojanović, iznajmila je kuću od oko 100 kvadrata, i za to plaćaju 150 evra mesečno. Plus struja, voda i grejanje.

“Samo zakup kuće košta 150 evra. U kući se nalazi centralno grejanje, i mi kupujemo ugalj i drva. Za grejnu sezonu potrošimo oko tri tone uglja i sedam metra drva. Mogu da kažem da je neizdrživo”, objašnjava on.

Kragujevac: Kirije u rasponu od 100 do 200 evra

U Kragujevcu je, pogotovo zbog velikog broja studenata kragujevačkog Univerziteta izdavanje stanova unosan i siguran posao. Stan se može naći i za 100 evra, na udaljenijem mestu, i ako imate naklonost gazda a cene se kreću do 200 evra. Naravno, skuplji su stanovi što su bliži centru a ka periferiji cene krije opada.

Mladi bračni par sa bebom u naselju Vašarište plaća stan od 66 kvadrata 200 evra.

Isto toliko za stan od 35 kvadrata u prestižnoj Karađorđevoj ulici plaća studentkinja iz Čačka.

Nešto povoljnije i po ceni i po veličini 170 evra za 40 kvadrata kiriju plaća specijalista za pravne poslove (28) u susednoj Ulici Svetozara Markovića kod Medicinskog fakulteta.

HR menadžerka (28) u „Fijatu” plaća 130 evra kiriju za stan od 35 kvadrata u centru grada odmah iza lokala „Do jaja”.

U drugom delu najužeg centra Kragujevca, iza restorana „Kortina” devojka, filenserka (26) plaća stan od 60 kvadrata samo 120 evra što je izuzetno povoljno za ovu lokaciju i veličinu stambenog prostora.

Devojka i momak tridesetih godina koji žive zajedno u jednosobnom stanu na Bubnju u nadgradnji stare zgrade plaćaju kiriju 100 evra, ali poznaju vlasnika „koji im je učinio” jer to nije realna cena. Znaju da je gazda prethodnim stanarima za isti prostor naplaćivao 120-130 evra.

Doktorka (47) četvoročlana porodica već 16 godina stanije privatno u jednoiposobnom stanu od 45 kvadrata kod Velikog parka.

– Kiriju plaćamo 140 evra već godinama. U pitanju je nadgradnja, peti sprat bez lifta, centralnog grejanja i terase ističe ona, dodajući da ovaj deo grada jeste tražen među podstanarima zbog blizina brojnih fakulteta i mnogo zelenila i ima svojih prednosti, poput blizine centra.

U istom naselju devojka (25) zaposlena plaća kiriju za stan, takođe u nadgradnji od 19 kvadrata ali sa gasom 120 evra.

– To su nove, „korona cene” jer su se pre pandemije ovakvi stanovi izdavali do 100 evra, kaže ona.

Njena godinu dana mlađa drugarica (24) za stan od 24 kvadrata u Ulici Branka Radičevića iznad restorana „Tapas” u centru plaća 130 evra.

Isto u centru, programerka (26) za iznajmljeni stan od četrdesetak kvadrata plaća kiriju 180 evra.

Takođe kod Velikog parka, tik do Pekare „Jevtić” Kraljevčanka (30) muzičarka koja živi i radi u Kragujevcu stan od 28 kvadrata plaća mesečno 120 evra.

U najvećem urbanom kragujevačkom naselju Aerodrom cena stanova od 40 do 55 kvadrata je 150 evra uz dažbine što je još oko 50 evra. I ovo naselje je na ceni zbog blizine fakulteta pa vlasnici najčešće izdaju stanove studentima koji se orgnizuju po dvoje-troje kada iznajmljuju stanove. Mlađi bračni parovi bez dece u ovom kraju iznajmljuju takozvani „studio” u potkrovljima zgrada od 20 kvadrata po ceni od 70 do 80 evra plus dažbine.

Preko reke, Lepenice stanovi su tradicionlno jeftiniji. Predavač (35) na FILUM-u kragujevačkog Univerziteta sa suprugom živi u naselju Pivara, u stanu, u privatnoj kući – sprat, od 56 kvadrata za čije iznajmljivanje izdvajaju 100 evra.

Šabac: Velika potražnja za manjim, nameštenim stanovima

Cene rentiranja stanova u Šapcu, porasle su i do 50 odsto u odnosu na period od pre godinu dana, kada su skočile i prodajne cene stanova, kaže za Danas Aleksandar Mitrović iz Agencije Tim.

„U Šapcu su veoma traženi mali, jednosobni stanovi i garsonjere, čija se cena kreće od 120 do 150 evra mesečno. Dvosobni stanovi, koji su veličine od 35 do 40 kvadrata, kreću se od 150 do 200 evra. Za stan preko 50 kvadrata, a to su već ozbiljniji stanovi za porodice, treba izdvojiti od 200 do 250 evra. Cene zakupa velikih stanova, od 70 do 100 metara kvadratnih, kreću se oko 300 evra“, kaže naš sagovornik.

Nenamešteni stanovi se, kako saznajemo, izdaju veoma teško a generalno ih i nema u ponudi, jer građani uglavnom traže nameštene.

„Najčešće su to klijenti koji rade u stranim firmama na teritoriji grada Šapca i koji imaju ozbiljnije plate, tako da im stanarina od 200, 300 evra nije veliki udar na budžet“, kaže Mitrović.

Ako se sve ovo uzme u obzir, za rentiranje stana u Šapcu, u proseku je potrebno izdvojiti oko 200 evra.

„Treba naglasiti da su to lepo namešteni stanovi, ne kao pre, da ono što vlasnik ima višak u kući ubaci u stan. Uglavnom je to nov nameštaj, sa uređajima koji imaju garanaciju, i sve je to delimično dovelo do rasta zakupa. Ipak, ono što je svakako najviše uticalo na skok cena, jeste velika potražnja i izuzetno slaba ponuda“,  objašnjava Mitrović.

Majdanpek: Rastu cene

Majdanpek je dosta dugo bio na dnu lestvice kada su u pitanju bili prodaja i iznajmljivanje stanova. Ne tako davno je dvosoban stan u gradu rudara mogao da se kupi za par hiljada evra. Nisu bili retki slučajevi da su penzioneri iz većih gradova, čak i iz Beograda, prodavali svoje stanove, kupovali nekretninu u Majdanpeku, a razlikom pomagali svojoj deci ili sebi obezbedili lagodnije penzionerske dane.

Shodno tome i stan u Majdnpeku mogao je da se iznajmi za male pare. Bilo je slučajeva da su se stanovi su se izdavali samo za plaćanje režijskih troškova. Cene za prodaju i za iznajmljivanje određivalo je tržište, a na tržištu je bilo dovoljno stanova i za prodaju i za izdavanje.

Dolazak Ziđin u Majdanpek, kao i podizvođačkih firmi koje je ova kineska kompanija angažovala direktno se odrazila na cenu iznajmljivanja stanova. Situaciju najbolje ilustruje komentar jedne podstanarke: „Ako nađeš stan za 150 evra, da slaviš“.

Podstanari u Majdanpeku, u proseku sada mesečno za kiriju izdvajaju između 200 i 250 evra, mada ima situacija da taj iznos bude i veći ako su zakupci stranci ili manji ako stanodavci za stanare izaberu Majdanpečane.

U drugom gradskom naselju majdanpečke opštine, Donjem Milanovcu, kirije su inače bile veće nego u Majdanpeku pre dolaska Ziđina. Sada se situacija preokrenula u korist Majdanpeka. I u Donjem Milanovcu cenu stanarine određuje ponuda i tražnja.

Naime, dosta vlasnika nekretnina u Donjem Milanovcu i okolnim vikend naseljima ima računicu da im je isplativije da svoje stanove ili kuće pretvore u apartmane za izdavanje turistima, nego da za njih uzimaju mesečnu kiriju.

Jednosobni stan u centru Donjeg Milanovca mladi bračni par iznajmio je prošle godine za 70 evra, a stanodavac im je najavio podizanje kirije na 90 evra mesečno. Naravno, svi troškovi – struja, voda, telefon, internet plaćaju se dodatno.

U gornjem delu Donjeg Milanovca jedna kuća, podeljena po etažama se iznajmljuje. Na jednoj etaži je dvosoban stan koji je do skora mesečno iznajmljivan za 13.000 dinara, a sada je kirija podignuta na 15.000 dinara. Za studio koji je na gornjoj etaži mesečna kirija sa sedam, podignuta je na devet hiljada dinara.

Podstanari i u Donjem Milanovcu nemaju velikog izbora, jer kao i u Majdanpeku nove gradnje nema, pa su stanodavci u prilici da diktiraju cene jer je tražnja veća od ponude.

Novi Pazar: Biti podstanar nije nimalo lako

Veliki broj studenata, samohranih majku, ljudi koji se doseljavaju iz drugih gradova i sela doveo je do toga da Novi Pazar postane urbanistički grad, pa se godinama izgrađuju brojne zgrade u svim delovima grada. Potražnja za kupovinom, ali i izdavanjem stanova je velika, a još uvek je popularno to da neko izdaje deo kuće, ili sobu koju ne koristi.

Biti podstanar u ovom gradu, po mišljenju onih koji stan iznajmljuju, nije nimalo lako, jer su kirije velike, a ima i onih stanova i kuća koji su jeftiniji, ali u jako lošim uslovima. Amela Tandir koja živi kao podstanar od kako je iz Bosne i Hercegovine došla da živi u Novi Pazar, prvo sa svojim roditeljima, a kasnije sa mužem koji je iz Prijepolja, za Danas kaže da su cene kirija velike, a da za te pare ne dobijate ono šta platite.

– Cene kirija u Novom Pazaru se kreću od 100 evra, pa do abnormalnih 350 evra. Stanovi od 100 evra su uglavnom stare oronule kuće, pune vlage ili su možda i dobro očuvane ali dalje od grada, dok su stanovi od 350 evra u samom centru grada obicno su luksuzno sređeni i zbog toga su tako skupi, kao da je osobi koja je podstanar i koja traži stan zaista važan luksuz. Mislim da je onima koji žive kao podstanari najmanje važan luksuzan izgled stana. Mnogo važnije je da su kirije pristupačne, kad već i običan kilogram brašna sa cenom nije pristupačan. Čudno vreme, a još čudniji ljudi koji podižu cene, pa su i kirije sve veće – ističe Tandir.

Emina Ćosović, komercijalista, koja je podstanar već godinu i po dana i u stanu živi sa svoje dvoje male dece, kiriju plaća 200 evra, prijavljena je, što nije čest slučaj u ovom gradu.

– Stan koji iznajmljujem ima 53 metra kvadratna, i sastoji se od dnevnog boravka, hodnika, kupatila, terase i manje sobe za spavanje. Stan se nalazi u centru grada, a grejem se na struju, pa sam u januaru i februaru imala abnormalan račun za struju. Generalno je jako loše biti podstanar u Novom Pazaru, i skupo, jer su kirije kao da plaćate stan u Beogradu. Moj stan je neopremljen i za neki standard plata koja je godinama ista u ovom gradu, ovo je stvarno previše-govori naša sagovornica.

Emina još dodaje da u njenoj zgradi stanove iznajmljuju obično porodice, samohrane majke, ali i poneki student.

Jagodina: U ponudi najviše garsonjera

Podstanari u Jagodini u ponudi uglavnom imaju nameštene stanove. Na oglasima praznih jedinica vrlo retko ima.

Cene garsonjera i jednosobnih stanova uglavnom su 150 do 160 evra mesečno bez uračunatih režija.

Moguće je naći manje stanove za 120 ili 130 evra, ali su oni uglavnom u starogradnji, sa starijim nameštajem, slabije opremljeni. Ista kvadratura može da ide čak i do 200 evra ada je reč o ekskluzivnije opremljenim garsonjerama.

Najviše je oglasa za stanove površine do 40 metara kvadratnih. Ponuda je skromnija za dvosobne jedinice od oko 60 kvadrata i kirija iznosi oko 220 evra.

Već neko vreme je veoma teško pronaći veće kvadrature ili kuće za izdavanje. U Jagodini većina stanodavaca traži obavezan depozit prilikom useljavanja, uglavnom u visini jedne mesečne zakupnine.

Cene iznajmljenog krova nad glavom mogle bi da se uporede sa najbližim većim gradom. To je Kragujevac, koji nudi veću ponudu i univerzitetski je centar, a visina kirije veoma je slična kao i u Centralnom gradu Pomoravlja.

Niš: Dolazak Rusa i Ukrajinaca povećao kirije

U Nišu se stanovi mogu iznajmiti po ceni od stotinak do 1.200 evra mesečno, u zavisnosti od njihove lokacije, kvadrature, spratnosti, starosti, fizičkog stanja i opremljenosti, podaci su agencija za promet nekretnina, specijalizovanih sajtova i zakupaca.

„Mesečne zakupnine iznajmljenih stanova počele su da rastu još pre pandemije korona virusa, u januaru i februaru ove godine su nešto malo pale, a onda su od marta počeli da dolaze Rusi, Ukrajinci i Belorusi, pa su cene ponovo porasle“, kaže za Danas Miloš Kocić, menadžer agencije Bulevar nekretnine.

On kaže da su Rusi, Ukrajinci i Belorusi u Niš dolazili „bojažljivo“, ali da je njihov priliv postao daleko veći po početku rata u Ukrajini.

„Rusi stižu preko Rusko- srpskog humanitarnog centra, u grupama od desetak, a nama se za iznajmljivanje stanova obraćaju i Rusko- srpski humanitarni centar i oni pojedinačno“, kaže Kostić.

On kaže da se u poslednje vreme traže i ekskluzivni stanovi, za predstavnike firmi koje u ovom gradu imaju sedište ili povremene poslove, a koje plaćaju te firme.

„U principu, zakup stana od 30 ili 40 kvadrata u centru grada košta od 200 do 350 evra. Oko 80 odsto stanova je opremljeno, ostali su uglavnom neopremljeni, a vrlo malo je poluopreljenih“, kaže on.

Kostić očekuje da zakupnine dodatno porastu u avgustu, nakon što studenti, već od maja, počnu masovnije da zakupljuju stanove u kojima će biti od septembra, kada počinje školska godina.

On dodaje da su cene stanova u kućama po kvadratnom metru jeftinije nego u stambenim zgradama, ali da kirije na kraju „dođu na isto“, pošto su iznajmljeni stanovi u kućama često veći od onih u zgradama, i najčešće zauzimaju ceo sprat.

Stambene agencije za svoje usluge jednokratno naplaćuju pola prve kirije od zakupodavca koji za stan traži manje od 300 evra, a pola prve kirije i od zakupodavca i zakupca ukoliko je zakup iznad 300 evra.

Naš sagovornik kaže da se svi ovi podaci odnose na stanove čija je mesečna stanarina iznad 200 evra, pošto jeftinije stanove građani najčešće nalaze mimo agencija.

Nišlija B. Đ. kaže da je njegova porodica iznajmila stan u kući od više od 60 kvadratnih metara kod Crkve Svetog Nikole, u širem centru grada, za 130 evra.

On kaže da stanove već godinama iznajmljuju mimo agencija, preko poznanika i prijatelja, i gledajući oglase na sajtovima ili banderama.

„Ima i stanova koji su ispod stotinu evra, na periferiji, u kućama, u nešto lošijem stanju“, kaže.

Dodaje da je prilikom traženja stana „zaista nailazio na sve i svašta“.

„Ljudi izdaju stanove u poluraspadnutim kućama, napravljenim od blokova, sa vlagom i očajnom stolarijom…“, kaže on.

Prema oglasima na specijalizovanim sajtovima, stanovi u centru Niša mogu se naći po ceni od 270 evra pa nadalje.

Oglašeni „rekorder“ je stan od 160 kvadrata, u širem centru grada, u kvartu Crveni pevac, koji košta 1200 evra.

Stan je namešten, zgrada ima lift, a on ima centralno grejanje i nalazi se na poslednjem spratu.

Dvosobni stan van šireg centra, recimo u perifernoj opštini Pantelej, površine 47 kvadarata, na trećem spratu, može se iznajmiti za 180 evra.

Kirija za garsonjere u stambenim zgradama, površine od 27 do 34 kvadrata, iznosi od 120 do 200 evra.

U Nišu se može iznajmiti namešten stan i “na dan”, a dnevni zakup, prema specijalizovanim sajtovima, košta od deset do 20 evra.

Novi Sad: Najtraženiji su stanovi manje kvadrature

Stanovi za izdavanje u Novom Sadu postaju sve skuplji, a sa skorašnjim skokovima cena, iznajmljivanje nekretnina postaje pravi luksuz. Iako agencije za nekretnine imaju veliki broj stanova u ponudi, ipak vlasnici koji izdaju stanove, radije se odlučuju da zaobiđu i agencije, ali i državu.

Kod agencija, za stan od 60 kvadratnih metara u centru grada, morate izdvojiti oko 500 evra, a upola manji stan može naći i po ceni od 200 evra mesečno. U ulici Jovana Subotića, u centru grada stan od 40 kvadrata kod agencija može se naći i po ceni od 300 evra.

Sa druge strane, po približnim cenama mogu se naći veći stanovi. Tako se stan od 100 kvadrata u ulici Modene u samom centru grada, može iznajmiti za 550 evra. Za nešto manji stan, od 89 kvadratnih metara na Trgu Galerija, kirija iznosi čak 900 evra.

Zbog toga se zakupci najčešće opredeljuju za stanove u oglasima, najčešće na društvenim mrežama, jer im to donosi nešto povoljnije uslove, makar u pogledu cene. U komentarima se najčešće mogu pronaći prigovori u odnosu cene, kvadrature, stanja i opremljenosti stanova.

Na jednoj od Facebook grupa sa oglasima za izdavanje stanova u Novom Sadu objavljen je oglas za ne naročito atraktivnu garsonjeru u Ćirpanovoj ulici, koja se nalazi desetak minuta hoda od centra grada, a za koju vlasnik traži čak 180 evra uz depozit u istom iznosu. Za isti novac, takođe garsonjera u novogradnji, sa novim nameštajem, može se iznajmiti u Petrovaradinu.

U samom centru grada, u Zmaj Jovinoj ulici, na društvenim mrežama kruži i oglas za stan od 42 kvadratna metra, po ceni od 280 evra, što je atraktivna cena u odnosu na cene za slične stanove u blizini, koje iznajmljuju agencije.

U širem centru grada, stanovi od 30 do 40 kvadrata mogu se naći po ceni od 300 evra.

Pitanje je da li pravilo udaljenosti od centra grada utiče na visinu kirije. Na udaljenijoj lokaciji, na Bulevaru patrijarha Pavla u novosadskom naselju Telep, 40 kvadrata može se iznajmiti po ceni od 230 evra. U pitanju je stan u novogradnji sa novim nameštajem. U istoj ulici, stan od 120 kvadrata mesečno košta čak 1300 evra, što je približno cenama izdavanja nekretnina u centru grada.

Stan na dan, posao koji „cveta“ tokom održavanja Exit festivala, košta 20 do 50 evra za dan, u zavisnosti od doba godine.