Kladovo, 26. maj – Slavni danski pisac bajki Hans Kristijan Andersen bio je na Đerdapu 1838. godine i napiso reportažu o svom putovanju Dunavom, nekada plitkom i kemenitom rekom na deonici naspram Rumunije. Iz tog teksta danas može lakše da se razume zašto su posle više decenija kopani kanali kako bi brodovi nesmatano prolazili moćnom rekom. To je u sadašnjem vremenu, kada je baš na tim mestima Dunav najdublji i najlepši, prvorazredno iznenađenje.
Evo kako je Andersen doživao prvo svoje dunavsko putovanje:
„Ovde počinje Đerdap, koji većina putnika opisuje kao deo Dunava kojim je nemoguće gotovo ploviti zbog snažnih brzaka. Ovde su moćni vrtlozi gutali čamce i razbijali lađe u komade… Naš kapetan je prešao na pramac broda, koji je vuklo pedesetak i više Srba, krećući se polako stazom duž reke i pretežući konopce i lance. Nekoliko brodića bilo je privezano uz obalu, pa su siroti Srbi morali da skaču kao gazele s brodića na brodić, da potežu i potežu, a potom da skaču u svoje lake čamce i sa konopcem oko pasa, veslajući i vukući i nas i sebe, uzvodno… Najopasniji deo prolaza kroz Gvozdena vrata počinje nešto ispred gradića Kladovo. Svi putnici su tu prešli na obalu. Na lađi su ostali samo kapetan i dva mornara. Nije nas s broda oterala opasnost neogo nas je s njega namamilo zelenilo šuma. Ovde je sveže, stenovito i lepo.“
Da podsetimo.
Istorija plovidbe Dunavom traje još od Rimljana, već više od 33 veka. Ipak, Dunav počinje da prerasta u značajnu rečnu magistralu tek u 19. veku. Prvi parni brod zaplovio je 1817. godine. Đerdapska klisura sprečavala je razvoj rečnog saobraćaja zbog podvodnih stena, posebno leti u vreme niskih vodostaja. Zato je i odlučeno da se gradi Sipski kanal. U sektoru Đerdapa, od 1893. do 1902. godine, iskopano je sedam kanala dužine 17 kilometara i 20 kilometara nasipa… Za sigurniju vuču brodova Rumuni su izgradili remorker „Vaškapu“ 1899., kasnije je njegovu ulogu preuzela železnička lokomotiva. Dužina pruge od dva kilometra bila je istovremeno i najkraća železnica u Srbiji. Niski letnji vodostaji, u razdoblju 1950. – 1960. , tri puta su obustavili saobraćaj. U vodama kod Turn Severina i našeg Kladova moralo je da se ukotvi i do stotinu plovila. Čekalo se i više od 40 dana da reka poraste i da plovidba ponovo krene. Kasnije je, gradnjom đerdapske hidroelektrane, stvorena ogromna akumulacija.
Dunav je postao vodeni simbol, reka koja povezuje istopk i zapad Evrope. Ostala je jedino nostalgija za starim vremenima, događanjima, predelima.
