Kladovo, 3. jun – Navršilo se pola veka od početka rada hidroenergetskog i plovidbenog sistema „Đerdap 1” u Kladovu. Proizvedeno je, dosad, 284 milijarde kwh električne energije i prevedeno prevodnicom 421.344 plovila.
Električna energija i saobraćaj osnova su ovog svojevrsnog mosta prijateljstva srpskog i rumunskog naroda. Čine ga elektrane i brodske prevodnice. Šesnaestog maja pre pedeset godina predsednici Jugoslavije i Rumunije, Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku pustili su u rad moćne turbine, izgovorivši: „Ova reka ne može više razdvajati Rumuniju i Jugoslaviju. Ove dve zemlje spojene su sada srcem i umom naših naroda”.
Od tada do 16. maja 2022. godine jugoslovenski, odnosno srpski deo đerdapskog kolosa proizveo je 284 milijarde kWh električne energije. Osim rekordne proizvodnje električne energije isporučene EPS-u , HE „Đerdap 1” evropski je lider u proizvodnji zelene energije, a preko planske proizvodnje je proizvedeno čak 21,8 milijardi kWh električne energije i time je planirana proizvodnja premašena za 8,3 odsto, što predstavlja četvorogodišnju proizvodnju – kaže inženjer Radomir Mitrović, direktor HE „Đerdap 1” i dodaje da đerdapska elektrana proizvodi oko 15 odsto ukupno proizvedene energije u elektroenergetskom sistemu Srbije. Susedi Rumuni u istom razdoblju proizveli su 275,5 milijardi kWh električne energije, afirmišući se kao oslonac elektroenergetskog sistema jedne i druge zemlje.
HE „Đerdap 1” je do sada izvršila revitalizaciju pet hidroagregata od šest koliko ih ima. Revitalizacija šestog, prema rečima direktora Mitrovića, predviđena je od septembra 2022. godine.
„Revitalizacijom se dobijaju nove mašine za naredni ciklus rada od 40 godina, veća snaga, stepen korisnosti i više proizvedene električne energije”, zaključuje direktor HE „Đerdap 1”.
Izgradnjom HEPS „Đerdap 1” trajno je rešeno i pitanje plovidbe u sektoru Đerdapske klisure.
Godišnjice su povod za podsećanje na minulo vreme, pogotovu o decenijama koje su promenile i ljude i reku.
Pravi početak je bio 7. septembra 1964. godine. Već od jutarnjih sati hiljade ljudi išlo je prema Sipu i Gura Vaj, mestu na Dunavu gde je otpočela izgradnja giganta. Početku radova prisustvovali su predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito i predsednik Državnog saveta Rumunije George Georgiju Dež.
Da bi se izgradio đerdapski kolos u zoni akumulacionog jezera potopljene su njive, voćnjaci, livade, pašnjaci, neplodno zemljište 6.879 hektara na srpskoj strani i 3.562 na rumunskoj strani. Preseljeno je 8.400 stanovnika na teritoriji Srbije i 14.533 u Rumuniji. Vodom đerdapskog jezera potopljeno je 38.571 kvadratnih metara privatnih i društvenih stambenih objekata. U Rumuniji 88.000 metara kvadratnih.
Dunav je veoma značajan rečni saobraćajni koridor Starog kontinenta, čijih 588 km prolazi kroz Srbiju od toga 92 km kroz opštinu Kladovo. Sam dunavski koridor proteže se na 2.500 km, a novi transevropski plovni put sa dunavskim koridorom ima dužinu od 3.505 km i povezuje Severno sa Crnim morem. Ovim koridorom se prevozi sve i svašta: gvožđe, cement, žitarice, nafta i njeni derivati, veštačka đubriva, ruda, ugalj, ogrevno i drugo drvo. I ko zna šta još.
Gvozdena vrata prevodnice na srpskoj strani od početka rada do 16. maja 2022. godine bila su otvorena 82.654 puta, odnosno toliko je prevedeno brodova i brodskih konvoja sa ukupno 421.344 plovila. Ukupna nosivost plovila iznosila je 516,3 miliona tona u kojima je prevezeno 250,7 miliona tona robe.
Vrata rumunske prevodnice otvorena su 84.979 puta za 425.705 plovila. Ukupna nosivost iznosila je 506,2 miliona tona u kojima je prevezeno 256 miliona tona robe.
Direktor HE „Đerdap 1” Radomir Mitrović kaže da je modernizacija brodske prevodnice uspešno obavljena, vrednost izvedenih radova iznosila je 28,5 miliona evra. Dosadašnji kapacitet prevodnice sa oko 6.300 plovila godišnje nakon rekonstrukcije, povećan je na 10.000 plovila godišnje – Mitrović kaže da je povećana pouzdanost rada opreme za narednih 35 do 40 godina.
Moćan je HEPS „Đerdap 1” sa stručnim ljudima koji danonoćno proizvode i potrošačima isporučuju tako potrebnu električnu energiju i vrše prevođenje brodova.
Autor: Uroš Banović, saobraćajni inženjer na izgradnji HEPS „Đerdap 1″
Izvor: Politika
