Bor, 3. avgust – Te, 1959. FK Bor proslavlja četiri decenije od osnivanja. Glavna svečanost je 6. avgusta, na Dan rudara. Najzaslužniji dobijaju priznanja. Gostuje prvoligaška “Sloboda” iz Tuzle (rudarskog grada) i pobuđuje sa 5:2, u drugoj utakmici, sutradan, 7. avgusta, igra se nerešeno – 2:2. “Sloboda” osvaja pehar RTB Bor. Novi gradski stadion zvanično se otvara iste godine, 25. oktobra. Bio je to povod za još jednu svečanost: gostuje “Crvena zvezda” koja, u neviđenoj atmosferi, pred 8000 gledalaca, pobeđuje domaćina sa 3:1. Rajko Mitić postiže sva tri gola za goste, počasni pogodak za domaćina dao je Panić.
– Bio je to veličanstveni praznik sporta i – ljubavi prema svom gradu – često je o tom događaju besedio nekadašnji fudbaler Bora, kasnije i poznati varoški boem, Toma Milenković Funtaš.
Verovatno zbog sećanja na taj 6. avgust, izvanrednu utakmicu i prelepe golove, Rajko Mitić, mnogo godina kasnije, jula 2019., dobija ulicu u Zlotu, selu fudbala i sporta. I danas se mnogi pitaju – da li je Mitić dobio ulicu u velikom, prelepom borskom selu samo zbog tih golova?
FK Bor tada dobija i nove prostorije, ali i naziv “Legija stranaca”. Stižu igrači sa svih strana, grad bakra polako obuzima fudbalska groznica. Hroničari su zapisali: Boško Ralić odlazi u Beograd i postaje trener “Crvene zvezde”. Istog dana, igrom slučaja, u kup utakmici Bor pobeđuje BSK iz Bogovine, verovali ili ne, čak sa 21:0. U borbi za šampiona Niške zone, Bor zauzima drugu poziciju sa novim trenerom, Dragoljubom Nikolićem. Ova sezona, 1959/60. pripala je golgeteru Stoletu Murganoviću (došao iz Negotina), novom nasledniku, već tada legendarnog, Bude Gojkovića. Nije se desila utakmica a da Murganović nije zatresao protivničku mrežu. Na primer, “Timočaninu” iz Knjaževca dao je svih pet golova (5:1), Radničkom iz Leskovca četiri (5:0), Piroćancima i Negotincima od ukupno osam, dao je – šest golova.
Već sledeće sezone Bor je prvak Niške zone i stiče pravo kvalifikacija za Drugu ligu sa četiri boda više od drugoplasirane leskovačke “Dubočice”. Nažalost, u utakmici na penale sa “Slogom” iz Kraljeva ne odlazi se u viši rang. Ni te, 1961. ne zaboravlja se već tradicionalni turnir za 6. avgust – Dan rudara. U finalu igraju Bor i “Timok”. Igra se nerešeno, pri kraju susreta pada mrak. Slede penali. Izvedeno je 55 jedanesteraca i tek u 56. pokušaju Zvonko Šutić donosi pobedu domaćinu i – pobednički pehar. Šutić se proslavio, jer mu, u to vreme najbolji golman u Timočkoj Krajini, Dobrivoje Urošević Mošoruka, nije odbranio ni jedan penal.
I svih ostalih godina, sem retkih izuzetaka, Dan rudara u Boru nije prolazio bez fudbalskog turnira i spektakla na Gradskom stadionu “kraj pirita”. Tako će biti i ove, 2022. kada ponovo, nakon dužeg vremena i stagnacije borskog fudbala, stiže “Crvena zvezda”. Biće to, nesumnjivo, još jedan sportski događaj za pamćenje.
