TUŽILAŠTVA MORAJU DA ŠTITE ŽIVOTNU SREDINU. DIVLJA GRADNJA CVETA I U NP „ĐERDAP

0
32
Foto: Wikipedia
ČITAJ MI!

Istočna Srbija, 3. avgust – Nacionalni parkovi su sve više ugroženi divljom gradnjom i postao je svojevrsni luksuz da se izgradi što veći objekat u što većem području zaštićene prirode. Kao simbol nelegalne gradnje u Srbiji, u javnosti se ističe zgrada na vrhu Kopaonika. Ovaj nelegalni objekat podignut je na Pančićevom vrhu, a njegovo „rušenje” traje već godinama. Nakon mnogobrojnih peripetija, umesto uklanjanja do poslednjeg kamena, kako su najavljivali zvaničnici, zgrada i dalje stoji tamo gde ne treba, a samo je smanjena i „adaptirana”.

Iz NVO Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (Reri) protekle nedelje su, između ostalog, skrenuli pažnju i na probleme divlje gradnje u zaštićenim područjima prirode. Na konferenciji pod nazivom „Inspekcijski nadzor i krivično-sudska praksa u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji” nevladina organizacija Reri je u Medija centru predstavila publikaciju u kojoj su predložene smernice za unapređenje pravnog okvira u ovoj oblasti.

Advokat Nikola Gagić naglasio je da je veliki porast divlje gradnje zabeležen u Nacionalnom parku „Tara” u opštini Bajina Bašta, kao i nepostupanje inspekcije povodom izgradnje nelegalnih objekata, dok je u opštini Majdanpek do 2021. godine doneto 40 rešenja o rušenju i uklanjanju nelegalnih objekata u Nacionalnom parku „Đerdap”, a da nijedno rešenje nije sprovedeno. Gagić je izneo i zanimljiv podatak da neke opštine u svom budžetu uopšte i nemaju novac predviđen za rušenje nelegalnih objekata u nacionalnim parkovima.

Advokat je podsetio da je 2015. godine usvojen krovni Zakon o inspekcijskom nadzoru, čiji je cilj da se uskladi odnos između rada različitih nadležnih inspekcijskih organa i privrednih subjekta, da bi se obezbedila pravna sigurnost, što se odnosilo na obavezu Srbije koje se tiču evropskih integracija.

Prvi problem je to što naš inspekcijski sistem dugo godina počiva na načelima koja se ne ogledaju u prevenciji nego u korektivnom i represivnom faktoru”, rekao je Gagić.

Kako je istakao, inspekcija reaguje tek kada se utvrdi šteta, a to je u ovoj oblasti veoma kasno, šteta je često nenadoknadiva.

Načelo prevencije treba da predstavlja primarni faktor u radu inspekcije”, dodao je Gagić.

Krivičnim zakonikom Republike Srbije životna sredina je zaštićena. Postoji čak 18 krivičnih dela u ovom zakonu od kojih su najznačajnija i najopasnija zagađenje i oštećenje životne sredine. U dosadašnjoj praksi u našoj zemlji gotovo da nije primenjivan ni zakon koji otvara mogućnost da za krivično delo iz ove oblasti odgovara kompanija, odnosno pravno lice, a taj zakon je na snazi skoro 15 godina.

Advokatica Ljubica Vukčević navela je da je Reri podneo dve krivične prijave zbog zagađenja životne sredine, zbog zagađenja vazduha u Boru i zbog zagađenja reke Mali Pek u Boru, obe protiv kompanije „Ciđin”.

U ova dva slučaja nadležno tužilaštvo postupalo je po krivičnim prijavama i milion dinara je ’Ciđin’ uplatio u humanitarne svrhe zbog zagađenja reke Mali Pek”, kazala je Vukčevićeva.

Naglasila je da su ove krivične prijave bitne za praksu, kao i da se tužilaštva upoznaju sa ovom oblašću i mogućnostima da procesuiraju kompanije zbog krivičnih dela zagađenja životne sredine.

Kada podnosimo takve prijave, one nisu samo puko obaveštavanje tužilaštva o postojanju nekog krivičnog dela već su to mali referati sa pratećom dokumentacijom često i sa veštačenjima registrovanih sudskih veštaka. Trudimo se da tužilaštvu ’naslikamo’ činjenično stanje da bi oni uzeli u obzir te navode, postupali i pokrenuli krivični proces”, napomenula je Vukčevićeva.

Advokatica je rekla da ima razumevanja za pojedina tužilaštva u manjim sredinama, gde nije lako biti postupajući tužilac u slučaju protiv jedine i najveće kompanije u tom gradu, koja zagađuje vazduh ili vodu.

Potrebna je i hrabrost i stručnost tužioca da u postupku ostane i dovede ga do kraja”, navela je ona.

Vukčevićeva je izrazila zadovoljstvo jer je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu osnovalo dva odeljenja koja će se baviti krivičnim delima iz oblasti ekologije i specijalizovaće svoje tužioce za taj rad.

Mirko Popović, programski direktor nevladine organizacije Reri kazao je da je vidljivo da u praksi neke stvari ne funkcionišu iako su zakonom propisane, te da je Srbija u najvećem delu u oblasti zaštite životne sredine prepisala propise EU.

Pravo na životnu sredinu u Srbiji proglašeno je za osnovno ljudsko pravo, ali samo pravo bez zaštitnih mehanizama ne daje rezultat i ostaje mrtvo slovo na papiru”, napomenuo je Popović.

Dodao je da su zakoni takvi da omogućavaju da se mnoge nezakonite radnje provuku kroz nedostatak jasnih pravnih instrumenata i uputstava kako da različiti organi postupaju.

Stanje životne sredine u Srbiji je na duboko zabrinjavajućem nivou, a postoje regioni koji predstavljaju kontaminirane prostore jer su dugi niz godina izloženi visokim nivoima zagađenja. Srbija pati od ozbiljnog problema korupcije u životnoj sredini. Za početak, trebalo bi da forsiramo vladavinu prava”, zaključio je Mirko Popović.

Najmanje kazni za industrijsko zagađenje vode i vazduha

Prema statističkim podacima najmanje kazni ima za zagađenje životne sredine koje se odnose na industrijsko zagađenje vode i vazduha, a dominiraju sankcije za nezakonitu seču šuma ili zlostavljanje životinja. U ovu statistiku se uklapaju i podaci nove Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine MUP-a Srbije koje je „Politika” nedavno objavila. Ekološka policija je za šest meseci rada podnela 227 krivičnih prijava od kojih su 166 zbog šumske krađe i 40 zbog ubijanja životinja. Ova jedinica je od svog nastanka zatrpana prijavama što ukazuje da su građani Srbije i te kako zainteresovani da prijavljuju krivična dela iz oblasti ekološkog kriminala.

Izvor: Politika

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име