Donji Milanovac, 20. decembar – Od kada su pre dve decenije u Donjem Milanovcu propale jedna za drugom tri fabrike, pa za njima i ZZ „Sloga” Donji Milanovac, počela je velika seoba građana trbuhom za kruhom, za nekim boljim životom. Masovno su se prodavali stanovi, prethodno otkupljivani po ceni kutije šibica. Započelo je devastiranje ovog najlepšeg gradića na Đerdapu.
Nacionalni park nije ispunio očekivanja, a privatizovani hotel „Lepenski Vir” lagano je tonuo zbog finansijskih problema, delimično prouzrokovanih i lošim turističkim prilikama zemlji.
U trećoj zoni klizište nikada nije sanirano, iako je Sekcija za priobalje HE „Đerdap” proglasila sanaciju završenom. Ali, kuće tonu, rupe na zidovima se šire i stvarno stanje je u suprotnosti sa stavom nadležnih institucija.
Ono što se događa u poslednjih deceniju i po izaziva ogorčenje malobrojnih preostalih stanovnika. Nenamenski se troše pare za rekonstruisanje parka, koji je u poslednjih pet godina tri puta bio saniran. Prethodno je ogroman deo parka prodat za izgradnju hotela s četiri zvezdice, iako onaj koji već postoji jedva opstaje. Ruši se kompletno brdo za izgradnju autobuske stanice koja nikom nije potrebna, a uništena marina i kej izgledaju kao da je Donji Milanovac preživeo torpedovanje i ratno razaranje.
O rekonstrukciji parka već sam pisao, ali nisam o tome da su posečena stabla u glavnoj ulici i da drveće u Donjem Milanovcu skoro da možete prebrojati na prste jedne ruke. I to sve pored upravne zgrade Nacionalnog parka, koji nije dao uslovljenu saglasnost investitoru, ali ništa više. Nije preuzeo sve ingerencije iz svoje nadležnosti da zaustavi seču drveća u gradu.
Zato apelujem na sve nadležne državne institucije da zaustave ovu tragediju i spase lepi gradić na najlepšem delu Dunava, srpskog mora.
Siniša Stojčić
Izvor: Politika
