Bor, 1. oktobar – Jedan je od glasnijih i konstruktivnijih odbornika u Skupštini grada Bora i pripadnik mlađe generacije političkih aktivista Ujedinjene opozicije Bora, poznat po slobodoumnosti i borbi za pravdu i istinu, zaljubljenik u prirodu, sport i muziku, radnik u gradskom Vodovodu, diplomac na Tehničkom fakultetu. Svestran, radan i vredan, ponosan što ni pred kim „ne saginje glavu“ i što može uvek i na svakom mestu da iskaže svoje mišljenje i svoj stav. To je naš čovek iz „našeg sokaka“, Aleksandar Kulić.
– Celog života jako me je pogađala nepravda. Rođen sam u nekom srećnom vremenu i u uređenoj zemlji, u gradu Boru koji je bio na vrhuncu u svim oblastima: od privrede, kulture, sporta… Tu su moja najlepša sećanja iz detinjstva. Jednostavno, živeli smo lepo i slobodno. Posle su na čelo došli neki drugi ljudi koji su zaista napravili haos, ponašali su se, figurativno rečeno, kao slon u staklarskoj radnji. Oni i njihovi naslednici i danas upravljaju našim životima i, bar meni se tako čini, uprkos euforičnoj propagandi, ne ide nabolje. Naš grad je čist primer: posle svih nedaća na kraju su nas pretvorili u – „kinesku koloniju“. Postali smo, dobrim delom, obespravljeni i nezaštićeni. Jednom rečju, svi smo taoci ove i ovakve vlasti.
Vratićemo se kasnije politici. Svestrana si ličnost, baviš se muzikom, voliš prirodu i sport, posebno biciklizam. Zaposlen si u gradskom Vodovodu kao običan radnik iako si diplomirao na Tehničkom fakultetu u Boru. Kako sve postižeš, i to s uspehom ?
– Nije mi problem to što radim posao koji je daleko ispod moje stručne spreme, ali to je cena mog aktivizma i potrebe da ne savijam glavu kada treba da kažem svoje mišljenje. Posebno, snaga volje, istrajnost i upornost, mladost i energija, verujem da je to recept da se dođe do želejnog cilja. Eto, muzika me prati kroz ceo život. Od malena sam znao da ću se baviti i tim poslom. Bilo je jedno vreme teško doći do muzičkog instrumenta, a žarko sam želeo da sviram saksofon. Dok se čekalo na željeni instrument, nisam gubio vreme – prihavatio sam frulu. Kasnije je u mojim rukama zablistao i saksofon. Nisam se odvajao od te predivne sprave. U jednom trenutku osetio sam potrebu da se vratim i fruli. Posle sam i taj instrument usavršio, shavtio sam da je neophodno da negujemo našu izvornu tradicionalnu muziku. A naš kraj je pravi trezor narodne muzičke tradicije. I, eto, tako, i dan danas sviram i saksofon i frulu.
Ove godine si učestvovao na više takmičenjima i pobrao lepe nagrade. Koje su najvažnije?
– Ranije me nisu interesovala nikakva takmičenja. I kada sam dobijao nagrade i priznanja to su bile folklorne manifestacije, jer sam dugo svirao u raznim kulturno – umetničkim društvima. Ove godine dobio sam poziv da se prijavim na takmičenje frulaša na festivalu Crnorečje u Boljevcu. Osvojio sam drugo mesto i plasman na republičko takmičenje frulaša u Prislonici kod Čačka. I tamo sam osvojio nagradu za najbolje odsviranu izvornu pesmu. Nagrada nosi naziv „Prof. dr Dragoslav Dević“ po našem prvom i najpoznatijem etnomuzikologu. Nedugo zatim usledio je poziv za pozivom, tako da sam ovog leta osvojio još nekoliko prvih nagrada: u Sikolu, Donjoj Beloj Reci, Saboru frulaša u Grljanu.
Sjajno sviraš i saksofon. Da li si možda samouk ili ti je neko pomagao?
– Imao sam sreće da učim od najboljeg saksofoniste iz našeg kraja – od Predraga Pede Jankovića. On i Živa Dinulović su doktori za saksofon i za vlašku muziku. Mene je Peda prihvatio od početka i uvek je bio uz mene. On je ne samo veliki muzičar već i dobar čovek i na njega treba da se ugledamo u svakom pogledu. To uvek kažem mlađim kolegama koji uče kod njega. Sreća je da imamo takvog čoveka, muzičara i vrhunskog pedagoga.
Veliki si prirodnjak, hobi ti je gajenje raznog ukrasnog i egzotičnog bilja. Voliš i voćarstvo. Kako postižeš, odakle toliko vremena za sve?
– Volja, trud, ljubav prema lepom i uzvišenom. Veliki je izazov odgajati biljke koje nisu sa našeg podneblja i koje retko ko poseduje baš zbog toga što su zahtevne. U poslednje vreme fokusirao sam se na mediteranske biljke i zadovoljan sam rezultatima. Na imanju mojih predaka, koje sam obnovio u Sumrakovcu, posadio sam razne voćke. O tom voćnjaku posebno brinem. Govorili su da se previše mučim i da se poljoprivreda ne isplati. Ako se uradi kako valja, na kraju se isplati. Jer, ljudi koji ne razumeju šta znači parče zemlje u današnje vreme, ne mogu ni da shvate da je to i parče sopstvene slobode. Zbog toga taj imetak moramo da čuvamo kao oči u glavi. Naravno, tu je preko potrebna i zdrava voda. Pokušali su da nam otmu Zlotsku reku koja protiče i kroz moje selo. Pobunili smo se i oterali smo investitora koji je hteo da tu napravi mini-hidroelektranu. Da smo bili nemi posmatrači do sada bi to bio završen posao, ali po svemu sudeći da su “kuka i motika” – ipak – odradili svoje.
Jedan si od osnivača Udruženje građana “Borani se pitaju”. Da li se od tada do danas u Boru probudila svest o ekologiji?
– Jeste i to puno, ali još mora dosta da se radi. Decenija propagande pod ovim autoritativnim režimom je učinila svoje. Ljudi su uvideli dokle su ovi dogurali, ali su mnogi i dalje uplašeni. Neki su, opet, i dalje uspavani. Ali, ne može to da traje još dugo. Pogledajte šta se trenutno radi u Majdanpeku, ruši se planina koja se kamionima, vozovima i brodovima odvozi u Kinu i tamo topi ruda. Pa to je van svake pameti! Da mi je nekada neko pričao da će se to dešavati u srcu Evrope ne bih mu verovao. U Boru je tek katastrofa, otimaju nam zemlju, vodu, vazduh… Građani neće moći još dugo da ćute. Ja sam ustao, i ljudi oko mene i to je proces koji se više ne može zaustaviti. Tako je u celoj zemlji, ljudi brane svoje.
Vi ste se povezali sa ekološkim aktivistima iz svih krajeva. Dolaze vam ljudi iz Jadra, sa Stare planine, Novog Sada, Beograda. Izgleda da ste posebno u fokusu interesovanja od kada vam je podršku pružila holivudska glumica Bojana Novaković.
– Bojana je čula moju debatu na Tviteru kada sam govorio na jednom spejsu. Pričao sam o dešavanjima u Boru i okolini i šta ovaj narod sve trpi, i nju je to mnogo dirnulo. Kontaktirala me je i ubrzo došla u Bor. Od tada se čujemo svakodnevno. Pre desetak dana smo bili zajedno na Starici da pružimo podršku braniteljima planine. Bojana je ekološki aktivista do koske i borac kakav se ne rađa često. Zamislite samo holivudsku zvezdu koja glumi sa najpoznatijim glumcima sveta u najpopularnijim svetskim ostvarenjima i odmah zatim dođe do Bora, dođe da sa nama zajedno gazi jalovinu ili da planinari na Starici. Sa takvim ljudima jedino možemo da pobedimo ovo zlo i nevolju koja nas je snašla.
– Pozivam još jednom da se ustane i da odbranimo što je ostalo od naše zemlje. Drugi to neće uraditi umesto nas. Čelnici ovog grada nazivali su me lažnim ekologom, stranim plaćenikom, pretili mi preko svojih ljudi, pokušali sa ucenama i zastrašivanjem. Znate zašto nisu uspeli, zato što znam da radim ispravnu stvar. A kada čovek zna da je u pravu – ne može mu niko ništa!