Bor, 9. jul – Priča počinje u decembru 2019. godine u mom selu Sumrakovcu kada sam sa ocem krenuo u obilazak našeg voćnjaka. Uvek u toku zime obilazimo voćnjak jer se divljač sa brda spušta do Zlotske reke kroz njive i voćnjake i tom prilikom se desi da poneka mlada voćka strada od srndaća i zečeva, mada ima i divljih svinja.
Elem, dok smo se približavali našem imanju s desne strane puta, na mestu nekadašnje stare hidrocentrale (ugašena krajem 80-ih godina zbog smanjenog vodostaja uzrokovanog eksploatacijom zlotskih izvorišta za potrebe borskog vodovoda i RTB-a), spazili smo mehanizaciju – rušila je staru oronulu zgradu. Stali smo da popričamo sa radnicima. Rovokopač je teškom mukom rušio temelje stare centrale. Beton, debeo i kvalitetan iako je rađen daleke 1949. i to radnim akcijama meštana Sumrakovca. Gospođa koja je nadgledala radove rekla je da se stara zgrada ruši, ali da ona ne zna šta će da se gradi i kada?
I eto prve sumnje. Bilo je jasno da na tom mestu može da se gradi samo mini – hidroelektrana. Zbog protesta na Staroj planini i širom Srbije ovi, novi rušitelji i navodno graditelji bolje budućnosti, ne žele da dele bilo kakve informacije sa meštanima. Istog dana sam krenuo da se raspitujem po selu šta se dešava, ali niko, baš ništa nije znao. Već sutradan javio se prijatelj rekavši da ima dokumente u kojima su građevinska dozvola i niz pratećih dozvola koje idu uz nju. Bez sumnje, grade mini – hidroelektranu (MHE), a da niko od nas nije obavešten. Investitor je Branko Vučković iz Subotice i njegova firma Energo Co 2015. U dokumentaciji jasno piše, biće nam oteto oko 2 km reke, prebaciće je u betonske kanale i cevi, baš tu gde je naša najplodnija zemlja, u reonu Krivača i Pre Valje, na granici Sumrakovca i Zlota. Briga njih što ćemo ostati bez reke i vode za navodnjavanje, što će bunari u dolini reke presušiti, što će nestati ugrožene i retke životinjske vrste. Svi oni koji grade MHE na malim planinskim rekama ne rade to zbog proizvodnje struje koja je tu minimalna, već zbog pranja para i dobijanja sredstava od države kao povlašćeni proizvođači električne energije. Alarmirao sam Sumrakovčane, što preko društvenih mreža što lično i krenuli smo da se dogovaramo, da vidimo šta nam valja činiti.
Neko je čuo da se oglasio i Miki Janošević iz Zlota, u to vreme odbornik opozicije u borskoj skupštini. Stupio sam u kontakt sa njim. Rekao je da će organizovati protestno okupljanje na mostu u reonu Pre Valje u Zlotu. Predložio je da organizujem Sumrakovčane da dođu na protest.
Sakupili smo se i posle par dana otišli na zakazano mesto. Pitao sam Janoševića da li ima saznanja iz gradske uprave u Boru o ovoj MHE? Rekao je da oni o tome pojma nemaju. Onda sam mu saopštio da imam dokumentaciju i da tu između ostalog stoji i saglasnost grada Bora koju je potpisala načelnica Ljubinka Jelić, što je bio preduslov da opština Boljevac izda građevinsku dozvolu za MHE. Janošević se našao u čudu. Kasnije sam mu poslao celu svoju dokumentaciju u nadi da će on sa odborničkog mesta kritikovati vlast koja je izdala saglasnost. To se, ne znam iz kojih razloga, tada nije dogodilo.
Nedelju dana posle tog protesta Janošević je organizovao zbor građana u Zlotu i tu smo formirali odbor za odbranu Zlotske reke. Predsednik je naravno bio Miki Janošević. Odbor, posle osnivanja, nikada nije imao ni jedan sastanak. Sledeće subote organizovali smo veliki protest u Sumrakovcu u školskom dvorištu. Taj protest je imao iznenađujuće veliki odziv. Došli su i borci protiv gradnje MHE sa Stare planine. Bilo je i ljudi iz okolnih sela i gradova, ali i iz drugih krajeva Srbije. Tu sam stekao dragocena poznanstva koja će mi kasnije pomoći da krenem i u najbitniju, institucionalnu borbu. To se u kasnijem periodu pokazalo od presudnog značaja. Dok su aktivisti iz cele Srbije pričali o načinu kako treba zaustaviti investitora kroz institucije, Miki Janošević je pričao kako će ući u temelj MHE i na taj način sprečiti njenu izgradnju. Ovakav način borbe zvučao je jako neozbiljno. Iako treba da radi kuka i motika, ali bez valjanih argumenata i dokumenatacije slaba je vajda. Smatrao sam da moramo sačuvati jedinstvo pre svega Sumrakovčana i Zloćana kako bismo uradili nešto valjano.
Od januara 2020. do decembra 2021. bilo je čak tri pokušaja izvođenja radova na rušenju stare i pokušaja izgradnje nove MHE. Sva tri puta sam uspeo uz pomoć poziva policije i prijava građevinskoj i saobraćajnoj inspekciji u Boljevcu da te radove zaustavim. Investitor je radio nelegalno: bez građevinske table i pratećih elemenata kako gradilište mora da izgleda. Prilikom miniranja oštetili su seoski most koji spaja Sumrakovac i Zlot, a sudski veštak (angažovan od opštine Boljevac) skinuo je odgovornost sa investitora tvrdeći da je most pukao zbog starosti! Kasnije je opština Boljevac izdvojila čak tri miliona dinara za sanaciju malog seoskog mosta. Nažalost, sanacija i dan danas nije do kraja sprovedena. Ali, to je tek druga priča. Nebojša Marjanović, večiti predsednik opštine Boljevac, čvrsto je lobirao za ovog investitora i izgradnju MHE ne mareći za mišljenje meštana Sumrakovca koji su u ogromnom broju bili protiv.
Veliku pomoć imao sam od ekoloških aktivista iz Beograda, Niša, Vojvodine od kojih sam i mnogo naučio. Ne samo oko građevinskih dozvola, i procesa za njihovo dobijanje, nego i projektne dokumentacije, vodnih uslova, odobrenja zavoda za Zaštitu prirode, javnih rasprava, itd. Dok sam se bavio tim stvarima Miki Janošević se povremeno oglašavao ponekom izjavom, i tvrdnjom kako je grad Bor doneo odluku da se zabranjuje izgradnja MHE na teritoriji grada. To se, u stvari, nije odnosilo na ovu već postojeću dozvolu.
U julu 2021. povodom dovođenja građevinske mehanizacije na mesto izgradnje mašinske zgrade za MHE, i presušivanja Zlotske reke zbog ispumpavanja vode od strane Ziđina, Janošević je organizovao protest u Zlotu u kome sam i lično učestvovao. Tada se zapravo videlo da je tom prilikom došlo više ljudi iz Sumrakovca, Bora i Boljevca nego iz Zlota. Janošević se pravdao da su ljudi u Zlotu bili zastrašeni od vlasti. Nedugo zatim kreće i taj, za sada poslednji napad investitora. Ponovo sam, zahvaljujući brzoj prijavi inspekciji, uspeo da zaustavim gradnju…
Moram da napomenem da svu dokumentaciju, kako prijave inspekciji tako i vodnoj inspekciji i svim ostalim institucijama, kao i njihova rešenja i odgovore čuvam i uvek mogu svakome da pokažem na uvid. A gospodin Miki Janošević, koji je u svojoj predizbornoj kampanji govorio kako je on spasio Zlotsku reku, nema ni jedan dokument da je bilo šta spasio i zaustavio. Dugo sam razmišljao da li treba pisati o ovome, da ne ispadne da želim da preuzmem neke zasluge za sebe, mada imam argumenata i za tako nešto. Ali sada, kada je dotični Miki Janošević pogazio sva obećanja koja je dao građanima kao opozicija i ušao u vlast sa SNS i SPS, apsolutno nemam razloga da građanima ne kažem do detalja kako je tekla odbrana Zlotske reke i koliko zaista u svemu tome ima zasluge spominjani Janošević.
Od tada pa do danas investitor se nije ponovo pojavljivao i radovi na MHE nisu izvođeni. Građevinska dozvola je istekla u decembru 2021. godine, a opština Boljevac ne želi da je poništi već navodno čeka mišljenje ministarstva građevinarstva.
Čekamo i mi, i spremni smo šta god da oni odluče. A do tada, Zlotska reka nesmetano će da teče kroz svoje korito… I teći će i dalje, dok je sveta i veka, šta god neko mislio o tome.
Aleksandar Kulić, odbornik u Skupštini grada Bora
Tekstovi koji su objavljeni na ovom sajtu u rubici MOJ STAV su isključivo lično mišljenje autora teksta, ali se ni na koji način ne mogu podvesti pod govor mržnje i ne odražavaju nužno stavove redakcije.