Borski muzičar Aleksandar Kulić bio je specijalni gost na koncertima Darka Rundeka i Haustora održanim 5. i 6. juna u Luci Beograd. O saradnji koja je nastala potpuno neočekivano, susretu sa Rundekom, atmosferi pred više hiljade ljudi i važnim porukama podrške ekološkim borbama u istočnoj Srbiji, Kulić govori za naš portal.
Pored muzike, Aleksandra Kulića i Darka Rundeka povezuje i dugogodišnji ekološki aktivizam, zbog čega je ovaj susret imao dodatnu simboliku.
Kako je došlo do saradnje?
„Sasvim neočekivano za mene. Prvo me je pozvala Milja, rođaka Darka Rundeka, koja je inače članica Rendžera istočne Srbije (RIS), sa kojima godinama sarađujem. Pomenula je mogućnost da budem pozvan kao gost na koncertu i na tome je ostalo.
Međutim, već sutradan zazvonio je telefon. Kada sam se javio, usledilo je: ‘Dobar dan, ovde Darko Rundek. Aleksandre, da li ste to vi?’ Bio sam veoma iznenađen, a Darko je svojim ljubaznim i prijatnim tonom nastavio kako je slušao moju muziku, koju mu je Milja poslala, i kako mu se dopala. Došao je na ideju da za nekoliko dana budem gost na njegovim koncertima 5. i 6. juna i da zajedno odsviramo jednu pesmu.
Posebno mu se dopao rumunski kaval, koji sviram pored mnoštva drugih duvačkih instrumenata, i učinio mu se najpogodnijim za obradu čuvenog Haustorovog hita „Uzalud pitaš“.“
Bez proba, uz veliko poverenje
„Nismo imali nikakve probe, iz prostog razloga što nije bilo vremena. Rundek me je pozvao u ponedeljak, a koncerti su bili već u petak i subotu. Sa druge strane, on i bend bili su u Zagrebu, a ja u Boru, odnosno u Sumrakovcu.
Jedina proba bila je tonska proba pred početak koncerta. Sva komunikacija odvijala se preko WhatsApp-a, gde mi je poslao snimak pesme sa njihove probe, uz instrukcije kako je zamislio da sve zvuči.
Neverovatno je koliko je od samog početka imao poverenja da će, uprkos kratkom vremenu za pripremu, sve zvučati dobro. Dok sam noću razmišljao o aranžmanu, došao sam na ideju da u jednom delu pesme ubacim improvizaciju sa motivom istočne Srbije.
Dugo sam oklevao da mu to saopštim, ali sam na kraju ipak odlučio da ga pitam šta misli o tome. Rekao mi je da mu pošaljem da čuje. Vrlo brzo je odgovorio da mu se dopada i da tako ostane.
Tada sam zapravo shvatio koliko je širokih shvatanja i koliko je veliki čovek i muzičar. Bez ikakve sujete veoma rado prihvata dobre predloge i ideje.“
Prvi susret sa Rundekom i bendom
„U Beograd sam stigao u petak, na dan koncerta. Gospođa Sanda, Darkova partnerka, rezervisala mi je apartman u hotelu u kojem su i oni bili smešteni.
Kada sam stigao ispred hotela, svi su već bili tamo ispred svog minibusa. Dok su polako ulazili u vozilo, ja sam stigao sa svojim prtljagom, spustio ga pored sebe, pružio ruku Darku i rekao:
‘Dobar dan, ja sam Aleksandar Kulić iz Bora.’
Darko je, nasmejan, odgovorio:
‘O, pa vi ste već stigli. Odlično.’
Zatim se okrenuo ostalima i rekao:
‘Dečki, napravite mesto za Aleksandra, ide i on sa nama.’
‘A gde ćemo?’ upitao sam.
‘Idemo prvo na ručak, pa na tonsku probu.’
I tako je i bilo. U hotel nisam ni kročio sve do kasno uveče, kada smo se nakon koncerta i sabiranja utisaka svi vratili.“
Vrhunski muzičari i još bolji ljudi
„Tog dana, za ručkom, upoznao sam većinu članova benda, a sa ostalima sam se upoznao na sceni pred početak tonske probe.
To su vrhunski profesionalci i, pre svega, izuzetni ljudi. Počevši od legendarnih članova Haustora, poput trubača Igora Pavlice, saksofoniste Caprija i gitariste Zexa, pa do mlađih članova, kao što je saksofonistkinja Ana Kovačić.
Ana je neverovatno dobra osoba i vrhunski muzičar. Otklonila mi je sve nedoumice i odgovorila na svako pitanje vezano za muziku koju smo zajedno svirali, a koju ja ranije gotovo da nisam ni svirao, budući da sam žanrovski najviše bio okrenut etno i tradicionalnoj balkanskoj muzici.
Ni ostale ne bih izdvajao. To je ekipa sa kojom čovek može samo da poželi da svira, sarađuje i druži se. Odmah mi je bilo jasno zbog čega ih je Rundek okupio oko sebe.
Mnogo smo se družili tih dana i razgovarali o svemu i svačemu. Pored mene, gost na koncertu bio je i Marko Marić, gitarista i mlađi brat Kralja Čačka. Predobra osoba i vrhunski muzičar.“
Više od četiri hiljade ljudi i snažna poruka podrške
„Prve večeri imao sam tremu, moram priznati. Međutim, trajala je samo do početka naše zajedničke numere, jer je publika, uz prve zvuke kavala, bukvalno počela da vrišti i skače.
Tada je trema potpuno nestala i sve je išlo kao po loju. Darko Rundek me je prethodno lepo najavio i predstavio publici, a najvažnije od svega bio je njegov poziv da se podrži ekološka borba na Homolju, u Boru i istočnoj Srbiji protiv kineskih i kanadskih rudarskih kompanija.
Pozdravio je Rendžere istočne Srbije i ukazao na značaj onoga što rade i brane. Njima u čast posvetio je pesmu „Uzalud pitaš“ u našem zajedničkom izvođenju.
Tako je bilo i druge večeri, samo što sam tada bio mnogo opušteniji. Reakcija publike bila je neverovatna. Više od četiri hiljade ljudi staje na platou u Luci Beograd, a oba koncerta bila su rasprodata.
Posebno sam srećan što je u publici bila i Zorica Popović, hrabra fotoreporterka sa kojom sam na dan lokalnih izbora u Boru, 29. marta ove godine, bio napadnut i pretučen, dok su njoj batinaši slomili fotoaparat.
Sada je, sa pozajmljenim aparatom, došla i napravila izvanredne fotografije koje su zabeležile trenutke koji mi mnogo znače. Tako smo za samo nekoliko meseci zajedno prošli od najtežih do najlepših trenutaka u životu.“
Potvrda da je put kojim ide ispravan
„Reakcije su veoma pozitivne. Mnogi su iznenađeni, s obzirom na to da do sada nisam svirao sa tako velikim imenima kao što je Darko Rundek.
Ipak, svirao sam sa mnogo vrhunskih muzičara koji su istinski majstori svog zanata, iako nisu toliko popularni niti imaju tako dugu i veliku karijeru.
Posle nekih loših stvari koje su mi se dogodile u poslednje vreme, ovo je došlo potpuno iznenada i ulilo mi nadu u bolje sutra. Istovremeno, doživljavam ovo i kao potvrdu da to što volim da radim u životu radim na dobar i ispravan način.“
