Problem bezbednog prelaska Ulice Nade Dimić u Novom gradskom centru jedan je od infrastrukturnih i saobraćajnih izazova o kojem se u Boru govori godinama, ali bez konkretnih rešenja. Na to je ukazao master inženjer saobraćaja Igor Velić, koji smatra da nadležni u Gradskoj upravi moraju hitno da pronađu način da građanima obezbede bezbednije uslove za kretanje.
Reč je o delu grada u kojem se nalaze trgovinski objekat Tekijanka, benzinska stanica NIS, a uskoro i nova benzinska stanica MOL, kao i tržni centar BIG. Ovi sadržaji svakodnevno privlače veliki broj građana svih uzrasta, dok se u neposrednoj blizini nalazi i veliko stambeno naselje, zbog čega je intenzitet pešačkog saobraćaja izuzetno veliki.
Prema Velićevim navodima, potreba za rešavanjem ovog problema odavno postoji, ali odgovoran pristup nadležnih institucija izostaje.
Na ozbiljnost situacije ukazuju i podaci iz Preglednog izveštaja Agencije za bezbednost saobraćaja. Na teritoriji grada Bora od 2020. do 2024. godine život je izgubilo pet pešaka, dok je njih 87 zadobilo teške ili lake telesne povrede. Među najugroženijim kategorijama nalaze se osobe starije od 65 godina, sa četiri poginula i 28 povređenih, deca uzrasta od 0 do 14 godina sa 20 povređenih, kao i građani starosti od 31 do 45 godina sa jednim poginulim i osam povređenih.
Dodatno, Bor se prema vrednosti javnog ponderisanog rizika za 2024. godinu nalazi na 98. mestu od ukupno 161 lokalne samouprave u Srbiji, što, kako navodi autor, predstavlja još jedan pokazatelj potrebe za unapređenjem bezbednosti saobraćaja.
Poseban problem predstavlja činjenica da građani na ovoj lokaciji svakodnevno prelaze kolovoz van obeleženog pešačkog prelaza. Iako se odgovornost najčešće pripisuje pešacima, Velić ističe da je obaveza nadležnih da na mestima sa velikom frekvencijom pešaka obezbede odgovarajuću saobraćajnu infrastrukturu.
On podseća da Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima dozvoljava prelazak kolovoza van pešačkog prelaza ukoliko se u krugu od 100 metara ne nalazi obeleženi pešački prelaz, podzemni ili nadzemni prolaz za pešake. U tom slučaju pešak je dužan da se uveri da može bezbedno da pređe ulicu, da ne ometa saobraćaj i da propusti vozila koja se kreću kolovozom.
Kako navodi, na predmetnoj lokaciji prvi obeleženi pešački prelaz nalazi se tek kod kružnog toka u blizini Doma zdravlja, na udaljenosti znatno većoj od propisanih 100 metara.
Velić predlaže dva moguća rešenja. Prvo podrazumeva obeležavanje pešačkog prelaza upravo na mestu gde građani već godinama spontano prelaze ulicu. Uz to bi bilo potrebno postaviti odgovarajuću saobraćajnu signalizaciju i obezbediti kvalitetno osvetljenje, što bi predstavljalo relativno jednostavnu i finansijski pristupačnu meru koja bi mogla biti realizovana u kratkom roku.
Drugo rešenje podrazumeva izgradnju podzemnog pešačkog prolaza ili nadzemne pešačke pasarele. Iako bi takav projekat zahtevao znatno veća ulaganja i ozbiljniju projektnu pripremu, dugoročno bi omogućio znatno viši nivo bezbednosti za pešake i ostale učesnike u saobraćaju.
„Sve navedeno moguće je sprovesti ukoliko postoji politička volja, odgovornost prema građanima i dovoljno stručnog znanja unutar Gradske uprave. Bezbednost pešaka ne sme biti pitanje dobre volje, već osnovna obaveza svake odgovorne lokalne samouprave“, zaključio je Igor Velić.
