Bor, 14. januar – Srpska Nova godina dočekana je u Boru po mraznom, izuzetno hladnom vremenu i u jeku kovid bolesti koja se opasno širi i zbog koje su otkazana novogodišnja slavlja na trgovima širom Srbije. Dočeka su se odrekli i jedan Beograd, Čačak, Užice, Kraljevo, Ivanjica, Valjevo… Mnogi. Bor je, uprkos svemu lošem, upriličio koncert folk pevača Alema Ademovića pred malim brojem znetiželjnika i, prema pisanju pojedinih medija, na klizavom, ledenom terenu, na platou i u afitetru ispred Doma kulture. Ne verujemo da su i oni najuporniji uspeli da se razvesele i – ugreju bar novogodišnjim vatrometom. Klizali se jesu.
Da li je ovakav doček (nije tradicionalan, nekad ga ima, nekad ne!) bio toliko potreban i neizbežan. Nije. Da li je imao i političke konotacije? Verujemo – da jeste.
I, kome je, sem onih koji su celu feštu platili i naručili, ovako nešto trebalo u vreme kad veći gradovi, pa i prestonica, otkazuju slične svirke i sa daleko atraktivnijim programima.
Da li je moguće da se vlast i na ovaj naćin udvara „ciljnim grupama“ građana pred izbore zakazane za 3. april? Bez obziira što je ovo pitanje u domenu pretpostavki, i o tome treba razmisliti i videti kako nam se i šta sve servira.
Juče smo „najavili“ da i gradovi poput Čačka i Kraljeva otkazuju novogodišnje koncerte i da se u Boru ćuti iz nepoznatih razloga iako se korona u celoj zemlji nezaustavljivo širi. Dostignuti su i rekordi od 14.000 dnevno obolelih.
Ovaj borski novogodišnji doček organizovan je, čini se, po svaku cenu. Kao da posledice nisu ni bile moguće. Izgleda da je srećna okolnost što nije bilo puno građana, po izveštajima pojedinih medija „samo nekoliko stotina“. Sudeći po fotografijama, možda 200, 300 ljudi. Neka je i dvostruko više – nije bitno. Važno je da se bez te zabave moglo. I trebalo je, zbog svake sigurnosti, da se prođe kao u većim gradovima, računajući i Beograd.
Bio je to gradski doček – po svaku cenu. Ili se još, nažalost, nije zaboravila nezvanična „himna“: „Jači smo od sudbine“…